Očekuje se da će oko milion Amerikanaca godišnje razviti demenciju do 2060. godine, što je otprilike duplo više od današnjeg puta, izvestili su istraživači u ponedeljak.
Ta procena je zasnovana na novoj studiji koja je otkrila veći životni rizik nego što se ranije mislilo: nakon 55. godine, ljudi imaju do 4 od 10 šanse da na kraju razviju demenciju – ako žive dovoljno dugo.
To je otrežnjujući broj, ali postoje koraci koje ljudi mogu preduzeti da smanje taj rizik, kao što je kontrola visokog krvnog pritiska i drugih zdravstvenih problema koji su loši za mozak. I nije kasno da pokušate čak ni u srednjim godinama.
„Sva naša istraživanja sugerišu da je ono što radite u srednjim godinama zaista važno“, rekao je dr Josef Coresh sa NIU Langone Health, koji je koautor studije u časopisu Nature Medicine.
Duže je potrebno da se seti ime ili gde ste stavili ključeve tipično za starije godine. Ali demencija nije normalan deo starenja – to je progresivni gubitak pamćenja, jezika i drugih kognitivnih funkcija. Samo starenje je najveći rizik i stanovništvo ubrzano stari.
Alchajmerova bolest je najčešći oblik, a tihe promene mozga koje na kraju dovedu do nje mogu početi dve decenije pre nego što se pojave simptomi. Druge vrste uključuju vaskularnu demenciju, kada srčana oboljenja ili mali moždani udar ometaju protok krvi u mozgu. Mnogi ljudi imaju mešovite uzroke, što znači da vaskularni problemi mogu da pogoršaju simptome Alchajmerove bolesti.
Merenje rizika od određenog uzrasta preko potencijalnog preostalog životnog veka može da vodi preporuke za javno zdravlje i medicinska istraživanja.
„To nije garancija da će neko razviti demenciju“, upozorio je dr Džejms Galvin, specijalista za Alchajmerovu bolest Univerziteta u Majamiju. On nije bio uključen u novu studiju, ali je rekao da se nalazi uklapaju sa drugim istraživanjima.
Prethodne studije su procenile da će oko 14% muškaraca i 23% žena razviti neki oblik demencije tokom svog života. Coreshov tim analizirao je novije podatke iz američke studije koja je pratila zdravlje srca i kognitivne funkcije oko 15.000 starijih odraslih nekoliko decenija.
Važno je da su otkrili da se rizik menja tokom decenija.
Samo 4% ljudi razvilo je demenciju između 55 i 75 godina, što Koreš naziva ključnim 20-godišnjim prozorom za zaštitu zdravlja mozga.
Za ljude koji prežive uobičajene zdravstvene pretnje do 75. godine, rizik od demencije je tada skočio – na 20% do 85. godine i 42% između 85. i 95. godine.
Sve u svemu, životni rizik od demencije nakon 55. godine bio je 35% za muškarce i 48% za žene, zaključili su istraživači. Žene generalno žive duže od muškaraca, što je glavni razlog za tu razliku, primetio je Koreš. Crni Amerikanci su imali nešto veći rizik, 44%, od belaca sa 41%.
Postoje neki faktori rizika koje ljudi ne mogu da kontrolišu, uključujući starost i da li ste nasledili varijantu gena pod nazivom APOE4 koja povećava šanse za Alchajmerovu bolest u kasnom životu.
Ali ljudi mogu pokušati da spreče ili barem odlože zdravstvene probleme koji doprinose kasnijoj demenciji. Koreš, na primer, nosi kacigu kada vozi bicikl jer ponovljene ili teške povrede mozga usled sudara ili padova povećavaju rizik od demencije u kasnijem životu.
Posebno je važno: „Ono što je dobro za vaše srce dobro je i za vaš mozak“, dodao je Galvin iz Majamija. On poziva ljude da vežbaju, izbegavaju gojaznost i kontrolišu krvni pritisak, dijabetes i holesterol.
Na primer, visok krvni pritisak može da poremeti protok krvi u mozgu, rizik ne samo za vaskularnu demenciju, već je povezan i sa nekim obeležjima Alchajmerove bolesti. Slično tome, visok nivo šećera u krvi kod loše kontrolisanog dijabetesa povezan je sa kognitivnim padom i štetnom upalom u mozgu.
Ostanite i društveno i kognitivno aktivni, rekao je Galvin. On apeluje na ljude da isprobaju slušne aparate ako starost dovede do gubitka sluha, što može da podstakne društvenu izolaciju.
„Postoje stvari nad kojima imamo kontrolu, a te stvari za koje mislim da bi bile veoma, zaista važne za izgradnju boljeg mozga kako starimo“, rekao je on.
