Prema eksperimentu u Finskoj, igranje u mini šumi samo mesec dana može biti dovoljno da promeni imuni sistem deteta.
Kada su radnici obdaništa razvaljali travnjak, zasadili šumski podrast (kao što su patuljasti vres i borovnice) i dozvolili deci da brinu o usevu u kutijama za sadnju, raznovrsnost mikroba u crevima i na koži male dece izgledala je zdravija u veoma kratak vremenski prostor.
U poređenju sa drugom gradskom decom koja se igraju u standardnim urbanim vrtićima sa dvorištima trotoara, pločica i šljunka, deca od 3, 4 i 5 godina u ovim ozelenjenim vrtićima u Finskoj pokazala su povećane T-ćelije i druge važne imuni markeri u njihovoj krvi u roku od 28 dana.
„Takođe smo otkrili da je crevna mikrobiota dece koja su dobijala zelenilo slična crevnoj mikrobioti dece koja svakodnevno posećuju šumu“, objasnila je naučnica za životnu sredinu Marja Roslund sa Univerziteta u Helsinkiju 2020. godine, kada je istraživanje objavljeno.
Jedno obdanište pre (levo) i posle unošenja trave i sadnica (desno). (Univerzitet u Helsinkiju)
Prethodno istraživanje je pokazalo da je rano izlaganje zelenim površinama na neki način povezano sa dobro funkcionišućim imunološkim sistemom, ali još uvek nije sasvim jasno da li je ta veza uzročna ili ne.
Eksperiment u Finskoj bio je prvi koji je eksplicitno manipulisao dečjim urbanim okruženjem, a zatim testirao promene u njihovom mikrobiomu i, zauzvrat, imunološkom sistemu deteta.
Iako nalazi ne sadrže sve odgovore, oni podržavaju vodeću ideju – naime da promena mikroba u životnoj sredini može relativno lako uticati na dobro uspostavljen mikrobiom kod dece, pružajući njihovom imunološkom sistemu ruku pomoći u tom procesu.
Ideja da okruženje bogato živim bićima utiče na naš imunitet je poznato kao ‘hipoteza o biodiverzitetu’. Na osnovu te hipoteze, gubitak biodiverziteta u urbanim područjima mogao bi biti barem delimično odgovoran za nedavni porast bolesti povezanih sa imunitetom.
„Rezultati ove studije podržavaju hipotezu o biodiverzitetu i koncept da nizak biodiverzitet u savremenom životnom okruženju može dovesti do neobrazovanog imunološkog sistema i posledično povećati prevalenciju imunološki posredovanih bolesti“, objasnili su autori u studiji iz 2020.
Studija je uporedila mikrobe životne sredine pronađene u dvorištima 10 različitih urbanih vrtića, brinući o ukupno 75 dece između tri i pet godina.
Neki od ovih vrtića su sadržali standardna gradska dvorišta sa betonom i šljunkom, dok su drugi izvodili decu u svakodnevno vreme u prirodi, a četiri su imala svoja dvorišta dopunjena travom i šumskim podrastom.
Tokom narednih 28 dana, deca u ova poslednja četiri obdaništa su dobila vreme da se igraju u svom novom dvorištu pet puta nedeljno.
Kada su istraživači testirali mikrobiotu njihove kože i creva pre i posle ispitivanja, otkrili su poboljšane rezultate u poređenju sa prvom grupom dece koja su se igrala u vrtićima sa manje zelenila isto vreme.
Čak i tokom tog kratkog trajanja studije, istraživači su otkrili da su mikrobi na koži i crevima dece koja se redovno igraju na zelenim površinama povećali raznovrsnost – karakteristika koja je povezana sa sveukupno zdravijim imunološkim sistemom.
Njihovi rezultati su se u velikoj meri poklapali sa drugom grupom dece u vrtićima koja su svakodnevno izlazila u prirodu.
Među decom koja su izašla napolje – igrajući se u prašini, travi i među drvećem – pokazalo se da je povećanje mikroba zvanog gamaproteobakterije pojačalo imunološku odbranu kože, kao i povećalo korisne imunološke sekrecije u krvi i smanjilo sadržaj interleukina. -17A, što je povezano sa bolestima koje se prenose na imunitet.
„Ovo podržava pretpostavku da kontakt sa prirodom sprečava poremećaje u imunološkom sistemu, kao što su autoimune bolesti i alergije“, rekao je Sinkkonen.
Rezultati nisu u potpunosti ubedljivi o uzročnim efektima prirode na decu i moraće da budu verifikovani među većim studijama širom sveta. Ipak, čini se da prednosti zelenih površina prevazilaze naš imuni sistem.
Istraživanja pokazuju da je izlazak napolje dobar i za vid deteta, a boravak u prirodi kao deteta povezan je sa boljim mentalnim zdravljem. Neke nedavne studije su čak pokazale da su zelene površine povezane sa strukturnim promenama u mozgu dece.
Šta pokreće ove neverovatne rezultate još nije jasno. To bi moglo biti povezano sa promenama u imunološkom sistemu, ili nečim u vezi sa udisanjem zdravog vazduha, namakanjem na suncu, više vežbanja ili većim mirom.
S obzirom na složenost stvarnog sveta, zaista je teško kontrolisati sve faktore životne sredine koji utiču na naše zdravlje u studijama.
Dok seoska deca obično imaju manje slučajeva astme i alergija, dostupna literatura o vezi između zelenih površina i ovih imunoloških poremećaja je nedosledna.
Istraživanje je imalo malu veličinu uzorka, pronašlo je samo korelaciju i ne može da objasni šta su deca radila van radnog vremena u vrtiću, ali uočene pozitivne promene bile su dovoljne da naučnici u Finskoj daju neke savete.
„Bilo bi najbolje kada bi deca mogla da se igraju u lokvama i da svako kopa organsko zemljište“, objasnio je ekološki ekolog Aki Sinkonen, takođe sa Univerziteta u Helsinkiju.
„Mogli bismo da vodimo našu decu u prirodu pet puta nedeljno da bismo imali uticaj na mikrobe.
Promene su jednostavne, šteta mala, a potencijalne koristi široko rasprostranjene.
Povezivanje sa prirodom kao dete je takođe dobro za budućnost ekosistema naše planete. Studije pokazuju da će deca koja provode vreme na otvorenom verovatnije želeti da postanu ekolozi kao odrasli, a u svetu koji se brzo menja, to je važnije nego ikad.
Samo se uverite da su svi u toku sa vakcinacijom protiv tetanusa, rekao je Sinkkonen.
