Deo izazova u prevenciji i lečenju Alchajmerove bolesti je razumevanje šta je uopšte uzrokuje. Dok geni često igraju ključnu ulogu, uslovi životne sredine mogu značajno uticati na napredak bolesti.
Poređenje navika u ishrani 108 Australijanaca sa Alchajmerom sa 330 predstavnika zdrave kontrolne grupe samo bi nas moglo približiti identifikaciji faktora životnog stila koje možemo kontrolisati kako bismo smanjili rizik od razvoja ovog stanja.
Analiza, koju je sproveo tim sa Univerziteta Bond i Univerziteta Grifit u Australiji, otkrila je povezanost između Alchajmerove bolesti i svakodnevne konzumacije mesne i prerađene hrane, kao što su hamburgeri i pice.
Oni sa Alchajmerovom bolešću takođe su imali tendenciju da jedu manje voća i povrća, a njihov unos crnog i belog vina bio je u proseku manji. To je značajniji dokaz u povlačenju veze između ishrane i rizika od demencije.
„Razvoj Alchajmerove bolesti u mozgu počinje u srednjim godinama i njeni efekti se mogu pripisati nekontrolisanom načinu života od mlađeg uzrasta“, kaže biostatičar Tahera Ahmed sa Univerziteta Bond.
Sa toliko faktora koje treba uzeti u obzir – od vežbanja i spavanja, preko povezanih bolesti, do genetike – studija nije dovoljno sveobuhvatna da pokaže da su izbori u ishrani direktno odgovorni za povećanje rizika od Alchajmerove bolesti. Takođe nije jasno kako ove navike u ishrani mogu biti povezane sa Alchajmerovom patologijom
Međutim, znamo koliko je ishrana usko povezana sa zdravljem. Takođe je moguće da jedenje ove vrste hrane pokreće nešto drugo što onda povećava rizik od Alchajmerove bolesti.
Studija je samo jedan deo rastuće gomile dokaza da ono što jedemo može da igra ulogu u određivanju koliko smo podložni stanjima poput Alchajmerove bolesti. Ishrana na koju smo navikli u zapadnom svetu ranije je bila povezana sa bolešću.
Štaviše, čini se da ultra-obrađena hrana takođe utiče na kognitivni pad kod nekih ljudi. Ove namirnice obično imaju manje hranljivih materija i vlakana, a više stvari koje se najbolje konzumiraju u umerenim količinama – šećera, masti i soli.
„Takve navike u ishrani utiču na zdravlje mozga i doprinose vaskularnim problemima i gojaznosti, naglašavajući međusobnu povezanost ovih zdravstvenih problema“, kaže Ahmed.
Rad na boljem razumevanju Alchajmerove bolesti i poboljšanju lečenja ove bolesti se nastavlja. U Australiji, do 1 od 10 ljudi starijih od 65 godina boluje od Alchajmerove bolesti, najčešće vrste demencije, sa sličnim obrascima u drugim razvijenim zemljama kao što su SAD.
Ako naučnici budu u stanju da identifikuju faktore pod našom kontrolom koji mogu smanjiti rizik od demencije, ti brojevi bi mogli početi da se poboljšavaju.
U svakom slučaju, nikada nije prerano ili prekasno da počnete da živite zdraviji način života.
„Podizanje svesti među mladima o prednostima konzumiranja lisnatog povrća, organske hrane ili domaćih obroka je od suštinskog značaja, za razliku od redovnog uživanja u bezvrijednoj ili prerađenoj hrani“, kaže Ahmed.
