U novoj studiji, istraživači UCLA Health otkrili su da su ljudi koji su iskusili diskriminaciju imali proinflamatorne bakterije i aktivnost gena u svom mikrobiomu creva koja se razlikovala od onih koji nisu iskusili diskriminaciju. Istraživači su takođe mogli da predvide sa tačnošću od 91% koji će se učesnici studije suočiti sa diskriminacijom samo analizirajući svoj mikrobiom creva koristeći uzorke stolice.
Aparna Church, dr, ko-direktor UCLA Goodman-Luskin Microbiome Centra i ko-vodeći autor, rekao je da istraživači imaju tendenciju da proučavaju osovinu hipotalamus-hipofiza-nadbubrežne žlezde (HPA), koja je sistem upravljanja stresom u telu, kako bi procenite kako diskriminacija utiče na telo.
Ali ona i dr Tien Dong, docent gastroenterologije na Medicinskom fakultetu David Geffen na UCLA i ko-vodeći autor, bili su zainteresovani za to kako diskriminacija utiče na osovinu mozga i creva. „Postoji mnogo istraživanja o tome kako diskriminacija utiče na osu HPA i kako to dovodi do bolesti, ali to je samo jedan deo priče“, rekao je Dong.
Njihov prethodni rad je otkrio da je diskriminacija dovela do povećanja emocionalnog uzbuđenja u regionima mozga. Nadovezujući se na te nalaze, Čerč i Dong su želeli da kopaju dublje i prouče aktivnost i sastav gena koji su povezani sa diskriminacijom u mikrobiomu creva.
Istraživači su anketirali 154 azijske, crne, latinoameričke i bele odrasle muške i ženske osobe o njihovoj svakodnevnoj diskriminaciji – uključujući diskriminaciju zasnovanu na polu, rasi ili religiji – i njihovom psihičkom zdravlju. Zatim su sekvencionirali svoje uzorke stolice i razdvojili učesnike u dve grupe: one koji su bili visoko rangirani po uočenoj diskriminaciji i oni koji su bili nisko rangirani.
Studija, objavljena u Frontiers in Microbiology, otkrila je da je grupa sa visokom diskriminacijom imala niže nivoe Prevotelle, bakterije povezane sa antiinflamatornim svojstvima, u poređenju sa drugom grupom. Nasuprot tome, grupa sa niskom diskriminacijom imala je više nivoe Ruminokoka, antiinflamatorne bakterije, u poređenju sa grupom sa visokom diskriminacijom.
„Ovi nalazi su u skladu sa idejom da diskriminacija dovodi do mikro-upale vašeg tela“, rekao je Dong, dodajući da je hronična upala povezana sa različitim bolestima.
Dve grupe su takođe pokazale različitu aktivnost gena. Određeni skup gena je aktiviran u grupi sa visokom diskriminacijom, a poseban skup gena je aktiviran u grupi sa niskom diskriminacijom.
Pored razlika u crevima, grupa sa visokom diskriminacijom, koja je takođe imala veću verovatnoću da doživi ranu traumu, prijavila je viši nivo anksioznosti i više visceralnih senzacija u crevima.
Istraživači primećuju da iako pojedinci možda nisu u stanju da reše sistemsku diskriminaciju, oni imaju autonomiju da donesu zdrave izbore koji će pozitivno uticati na njihova tela. „Ljudi ne mogu da kontrolišu način na koji se tretiraju, ali mogu da kontrolišu kako reaguju na to“, rekao je Čerč.
Čerč je ukazao na potencijalne mehanizme za suočavanje sa diskriminacijom, uključujući više pažnje ili uzimanje probiotičkih suplemenata. Istraživači planiraju da proučavaju ove intervencije u budućim studijama.
„U nastavku, naravno, želeli bismo da sprovedemo klinička ispitivanja gde isprobavamo ove različite tretmane usmerene na creva ili mozak“, rekao je Čerč.
