Proleće i leto u SAD sada dolaze sa novom normalnošću: danima, pa čak i nedeljama kada nas oštar dim od šumskog požara tera u zatvorenom prostoru. U najgorem slučaju, čak ni prozori sa kapcima ne mogu da nas zaštite od njegovih efekata – peckanje očiju, curenje iz nosa i zapaljenje pluća.
Kako se klima na Zemlji zagreva, šumski požari prodiru kroz veći deo zemlje svake godine. Kako je kolumnista Bloomberg Opinion-a Mark Gonglof objasnio, u nekim delovima SAD sezona požara se sada proteže mesec dana duže nego 1973. Ove intenzivnije, duže sezone požara guraju ovu specifičnu vrstu zagađenja u delove zemlje na koje nisu navikli. narandžasto nebo i vazduh koji se ne diše.
To ugrožava naše zdravlje – ne samo kada je dim gust, već godinama nakon toga. Istraživači sve više shvataju da dim od šumskog požara može doneti zdravstvene probleme gde god da se kreće.
Mnogi od kratkoročnih problema sa izloženošću dimu od šumskih požara sada su dobro shvaćeni.
Najozbiljnija je, naravno, smrt. Nedavni radni dokument Nacionalnog biroa za ekonomska istraživanja procenjuje da će SAD imati skoro 28.000 više smrtnih slučajeva svake godine do 2050. zbog klime izazvanog porasta dima od požara – što je 76% više od prosečnih godišnjih smrtnih slučajeva između 2011. i 2020.
Više ljudi doživljava blaže, ali i dalje ozbiljne posledice, kao što su pogoršanje astme i iscrpljujuće glavobolje. Kada se dim od kanadskih šumskih požara proširio hiljadama milja i nadvisio velike delove SAD prošlog leta, to je dovelo do porasta poseta hitne pomoći u vezi sa astmom za 17%, prema Centrima za kontrolu i prevenciju bolesti.
U skorije vreme, manje očigledni zdravstveni problemi su izašli na videlo. Više studija je otkrilo vezu između dima od požara i komplikacija u trudnoći, uključujući preeklampsiju (oblik opasno visokog krvnog pritiska) i preuranjenih porođaja.
Ali otkrivanje dugoročnih efekata na zdravlje bilo je teže. Veći deo godine nismo izloženi dimu od šumskog požara, a onda može iznenada da poraste. „Kako ljudsko telo to podnosi i kakve su dugoročne posledice ostaju veoma nedovoljno proučeni i donekle nepoznati“, kaže Džoan Kejsi, epidemiolog za životnu sredinu sa Univerziteta u Vašingtonu.
I naravno, izloženi smo i drugim oblicima zagađenja vazduha koji utiču na naše zdravlje. Odvajanje uticaja dima od šumskog požara od uticaja drugih zagađivača bilo je izazovno. Jedan od problema je što se većina monitora kvaliteta vazduha nalazi u gradovima, što stvara frustrirajuću informacijsku prazninu za istraživače.
„Imamo ove ogromne, ruralne oblasti u kojima zaista ne znamo kakav je kvalitet vazduha—i tu su ljudi često najviše izloženi šumskim požarima“, kaže Kejsi.
U idealnom slučaju, istraživači koji pokušavaju da razotkriju zdravstvene uticaje dima od šumskog požara žele da shvate koliko je često neko bio izložen najmanjim česticama, poznatim kao PM 2,5, koliko je to bilo intenzivno i koliko dana je trajalo. A onda bi želeli da ih prate tokom vremena i uporede ih sa sličnom grupom koja je imala prednost okruženja bez dima.
Ali ništa nikada nije tako isečeno i osušeno u stvarnom svetu. Na primer, vatrogasci iz divljih predela su očigledan izbor, ali je manje očigledno sa kim bi ih trebalo porediti, kaže Maršal Berk, zamenik direktora Centra za bezbednost hrane i životnu sredinu Univerziteta Stenford.
Mogli bi se uporediti sa redovnim vatrogascima, ali ove dve grupe bi takođe mogle da donesu izbore o životnom stilu – da rizikuju ili budu više na otvorenom, na primer – što bi moglo da utiče na njihovo dugoročno zdravlje.
Istraživači mogu pokušati da kontrolišu te razlike, ali „to je zaista teško učiniti na ubedljiv način“, kaže Burk. Drugo ograničenje je to što vatrogasci iz divljih područja, pretežno belci i muškarci, ne predstavljaju populaciju SAD u celini.
Ipak, istraživači pronalaze kreativne načine da razdvoje efekte dima od šumskih požara od efekata drugih zagađivača. Nedavni rad koji je vodio Kejsi, na primer, povezao je geografske informacije sa podacima o osiguranju za deceniju za oko 1,2 miliona stanovnika Kalifornije starijih od 60 godina.
To je omogućilo istraživačima da procene koliki deo njihove izloženosti PM 2,5 potiče od dima od požara u poređenju sa drugim oblicima zagađenja. Otkrili su da udisanje dima od požara povećava rizik od demencije – rizik koji se pogoršava nečijim nivoom siromaštva.
Najbolje informacije bi dolazile iz praćenja ljudi izloženih dimu od šumskog požara tokom vremena. Ambiciozni projekat na Havajima proučava ljude koji žive u blizini šumskih požara koji su opustošili delove Mauija 2023. Ova vrsta prospektivne studije će zahtevati vreme da dobije odgovore, a takođe se suočava sa izazovom: potrebno joj je dugoročno, održivo finansiranje da bi se pratio ljudi decenijama..
„Sve što smo otkrili u našem radu, u skladu sa drugim radovima na širenju zagađenja vazduha, jeste da nema bezbednog izlaganja. Što više dobijate, to je gori ishod“, kaže Burk.
Nošenje visokokvalitetne maske može znatno smanjiti izloženost spolja. Ulaganje u HEPA filtraciju za škole, radna mesta i kuće može biti najbolja šansa da se plućima daju predah od dima.
