Globalni trend ka ishrani sa niskim sadržajem ugljenih hidrata i visokim sadržajem masti za gubitak težine može u stvari da poveća rizik od razvoja dijabetesa za neverovatnih 20%, prema 17-godišnjem istraživanju na skoro 40.000 stanovnika Melburna.
Objavljeno u časopisu Diabetes & Metabolic Sindrome: Clinical Research & Reviews, studiji istraživača Univerziteta Monash i Univerziteta RMIT, koju vodi uvažena profesorka Barbora de Courten OAM zajedno sa dr. student Robel Kabthimer, verovatno će dovesti do pregleda pristupa ishrani za one koji žele da izgube težinu i izbegnu dijabetes.
Skoro 1,3 miliona, ili jedan od dvadeset Australijanaca, ima dijabetes, iako se očekuje da će stvarna brojka biti veća zbog nedijagnostikovane bolesti.
Studija je koristila podatke od skoro 40.000 stanovnika Melburna, starosti 40–69 godina, regrutovanih u Melburn Collaborative Cohort Study (MCCS) između 1990. i 1994. Njihovo zdravlje je zatim pregledano 1995–1998. i 2003–2007.
Monash i RMIT tim analizirali su procenat ugljenih hidrata u ishrani i povezali ga sa rizikom od razvoja dijabetesa tipa 2 kasnije u životu.
Skor niske količine ugljenih hidrata (LCD) je izračunat na početku kao procenat energije iz ugljenih hidrata, masti i proteina. Što je rezultat veći, to je manji procenat ugljenih hidrata doprineo unosu energije. Konkretno, studija je otkrila da su oni čija je ishrana uključivala 38% ugljenih hidrata imali 20% povećan rizik od razvoja dijabetesa tipa 2 u poređenju sa onima čija je ishrana uključivala 55% ugljenih hidrata. Istraživanje sugeriše da je ovaj povećani rizik od dijabetesa posledica povećane incidencije gojaznosti.
Prema profesoru de Kurtenu, studija je prva koja se bavi dugoročnim efektima dijete sa malo ugljenih hidrata na hronične bolesti koristeći australijske podatke.
„Znamo da dijete sa visokim sadržajem ugljenih hidrata, koje su visoko obrađene, sa malo vlakana i bogate rafinisanim šećerima mogu dovesti do povećanja telesne težine. Štaviše, visoko rafinisani ugljeni hidrati mogu dovesti do povećanog lučenja insulina i insulinske rezistencije, što dovodi do dijabetesa tipa 2 “, rekla je.
„Ali dosadašnje studije su se fokusirale samo na ispitivanje niske količine ugljenih hidrata za upravljanje i/ili remisiju dijabetesa tipa 2. Umesto toga, ova studija otkriva da mali unos ugljenih hidrata u ishrani može povećati dugoročni rizik od dijabetesa tipa 2 kroz gojaznost, potencijalno kroz povećana ishrana masti i hrane sa niskim sadržajem vlakana, naša studija takođe naglašava potrebu da se sagleda kvalitet ugljenih hidrata, proteina i masti.
Stoga, uravnotežena ishrana sa minimalno obrađenim ugljenim hidratima bogatim vlaknima, zdravim mono- i poli-nezasićenim mastima sa dovoljnim unosom proteina iz ribe i morskih plodova, belog mesa i mahunarki, kao što se vidi u mediteranskoj ishrani, može biti optimalan način ishrane za sprečavanje tipa 2 dijabetes.
