Dugo se verovalo da oko 5 do 6% dece pati od poremećaja pažnje s hiperaktivnošću (ADHD), ali stvarne stope su često više nego što se pretpostavljalo. Prema izveštaju Američkih centara za kontrolu i prevenciju bolesti, prevalencija ADHD-a kod dece je porasla na 11,4% u 2022. godini.
Švedski odbor za zdravstvo i socijalnu zaštitu navodi da je u 2022. godini 10,5% dečaka i 6% devojčica dobilo dijagnozu ADHD-a, što predstavlja povećanje od 50% u odnosu na 2019. godinu. Očekuje se da će ove stope nastaviti da rastu, dostižući 15% kod dečaka i 11% kod devojčica.
Postoji nekoliko faktora koji mogu objasniti ovaj nagli porast u dijagnozama ADHD-a. Jedan od njih je promena u pristupu dijagnostikovanju, gde se sada preporučuje postavljanje više dijagnoza kako bi se bolje opisali simptomi osobe. Novi profesionalci u oblasti mentalnog zdravlja takođe su doprineli ranijem prepoznavanju i dijagnozi ADHD-a kod grupa koje su ranije bile zanemarene.
ADHD nije bolest, već skup određenih kognitivnih karakteristika koje postoje u različitim nivoima kod većine ljudi. U današnjem društvu, koje je brzo i zahtevno, ove osobine mogu postati prepreka za svakodnevne zadatke, što dodatno doprinosi povećanoj dijagnozi ADHD-a.
Promene u obrazovnom sistemu, kao što je prelazak na digitalno učenje i veći naglasak na samostalnom obrazovanju, takođe su doprinele većem broju sumnji na ADHD kod učenika. Politike koje su omogućile brže dijagnostičke procene takođe su uticale na povećanje broja dijagnoza, ali se postavlja pitanje da li je fokus trebao biti na izbegavanju dijagnoza kroz unapređenje obrazovnog sistema i podršku za sve učenike.
U mnogim društvima, klinička dijagnoza je ključ za pristup podršci i resursima. To može dovesti do situacije da ljudi aktivno traže dijagnozu kako bi dobili neophodnu podršku, a profesionalci su skloniji da postave dijagnozu čak i ako osoba ne ispunjava sve kriterijume.
U celini, postojeći sistem usluga može otežati pružanje podrške ljudima bez dijagnoze, jer pružaoci usluga često nisu motivisani da reaguju bez formalne dijagnoze. Ovo može dovesti do „nadogradnje dijagnostike“, gde se dijagnoze postavljaju iako osoba ne ispunjava sve kriterijume za ADHD.
Sven Bolte, profesor dečje i adolescentne psihijatrijske nauke na Karolinska institutu, iznosi svoje stručno mišljenje o ovom pitanju.
