Devojčice sa mentalnim oboljenjima ili neurorazvojnim stanjima imaju manje šanse od svojih vršnjaka da budu vakcinisane HPV vakcinom koja štiti od budućeg raka grlića materice. Ovo je prema novoj studiji registra Karolinska instituta u Švedskoj objavljenoj u The Lancet Public Health. Rad je naslovljen „Uloga mentalnih bolesti i neurorazvojnih stanja u prihvatanju vakcinacije protiv humanog papiloma virusa u okviru švedskog programa vakcinacije u školama: kohortna studija zasnovana na populaciji“.
Studija je obuhvatila više od 115.000 devojčica obuhvaćenih švedskim školskim programom vakcinacije protiv humanog papiloma virusa (HPV). Vakcinu, koja sprečava rak grlića materice, između ostalog, nude svoj deci u Švedskoj i daju je školske zdravstvene službe.
Istraživači su otkrili značajne razlike kada su ispitivali povezanost između pokrivenosti vakcinacijom i psihijatrijskih dijagnoza ili upotrebe psihotropnih lekova.
Devojčice sa psihijatrijskom dijagnozom imale su 11% manji obuhvat vakcinacijom prve doze HPV vakcine u poređenju sa devojčicama istog uzrasta bez takvih dijagnoza. Razlika je posebno bila izražena kod devojčica sa autizmom ili intelektualnim invaliditetom, koje su imale preko 20% manji obuhvat vakcinacijom.
Devojčice koje su primale lekove za mentalno zdravlje imale su 7% manji obuhvat vakcinacijom, ali su brojke značajno varirale u zavisnosti od vrste leka koji je propisan. Među devojčicama koje su primale antipsihotike, obuhvat vakcinacijom je bio čak 32% manji u odnosu na devojčice istog uzrasta bez ovih lekova.
„Naša studija naglašava potrebu za ciljanim intervencijama kako bi se osigurala pravična zdravstvena zaštita za svu decu“, kaže Kejia Hu, postdoktorski istraživač na Institutu za medicinu životne sredine, Karolinska institut. „Sve devojke treba da imaju jednak pristup vakcinama koje spasavaju život, bez obzira na njihov mentalni zdravstveni status.
Nasuprot tome, devojčice sa psihijatrijskom dijagnozom ili mentalnom bolešću koje su primile prvu dozu vakcine imale su podjednaku verovatnoću da će primiti drugu dozu vakcine kao i njihove vršnjakinje, koja se daje u roku od godinu dana od prve doze. Pored toga, mentalno zdravlje roditelja nije značajno uticalo na pokrivenost vakcinacijom kod njihovih ćerki.
„Potrebno je više istraživanja da bi se otkrili osnovni razlozi zašto se manje devojčica sa mentalnim bolestima ili neuropsihijatrijskim stanjima vakciniše protiv HPV-a kako bismo mogli da se uhvatimo u koštac sa ovim izazovom“, kaže Karin Sundstrom, viši istraživač u Centru za eliminaciju raka grlića materice na Odeljenju za Klinička nauka, intervencija i tehnologija, Karolinska institut.
