Depresija i anksioznost među studentima postaju sve veći problem javnog zdravlja, a novo istraživanje s Univerziteta u Džordžiji otkriva da problem može biti posebno izražen za studente koji nisu iste rase kao većina njihovih vršnjaka.
Nova studija je pružila zabrinjavajuće podatke, pokazujući da su studenti koji nisu većinske rase na pretežno belim fakultetima prijavili značajno veće stope depresije od svojih belih vršnjaka. Na univerzitetima s većinskim belim studentima, više od polovine studenata koji nisu belci prijavili su osećanja blage depresije, dok je dodatnih 17% iskusilo umerenu do tešku depresiju.
Svi studenti na takvim institucijama prijavili su slične nivoe anksioznosti, nezavisno od rase, s više od tri od svakih pet učenika izveštavajući da doživljavaju blage do teške nivoe anksioznosti. Čak su i studenti na istorijskim Black koledžima koji nisu crnci iskusili povećane stope anksioznosti i depresije.
„Naša studija dodaje dokaze o tome koliko je važan rad oko inkluzivnosti i mentalnog zdravlja na koledžima“, izjavila je Janani Rajbhandari-Thapa, vanredni profesor na UGA koledžu za javno zdravlje. „Važno je imati na umu da svi studenti ne dolaze sa istim iskustvom i moramo ih više podržavati.“
Studija je obuhvatila više od 3.100 studenata tokom pandemije COVID-19, koji su odgovarali na pitanja o osećaju beznađa, problemima sa spavanjem i nedostatkom energije, među ostalim temama.
Istraživači su takođe otkrili da su studenti prve generacije imali značajno veću verovatnoću da dožive depresiju u poređenju sa studentima koji nisu bili prvi u svojim porodicama koji su pohađali koledž. Na univerzitetu s pretežno belim studentima, više od polovine studenata prve generacije prijavilo je umerene do teške nivoe depresije.
„Pripadnost je tako važna“, naglasio je Rajbhandari-Thapa. „Mislim da nikada nema dovoljno podrške za studente prve generacije i pripadnike manjina. Univerziteti već rade na tome, ali je važno da pružimo što je moguće više podrške.“
Ova istraživanja ukazuju na potrebu za ulaganjem u resurse za raznolikost, jednakost i inkluziju kako bi se studentima omogućilo da se osećaju podržano na svojim kampusima, bez obzira na njihovu rasu ili status prve generacije.
Istraživanje poziva na dublje razmatranje i delovanje kako bi se rešili ovi izazovi i poboljšalo mentalno zdravlje studenata.