Slučajevi denga i drugih bolesti koje prenose komarci značajno su u porastu u Evropi jer klimatske promene stvaraju toplije uslove koji pomažu širenju invazivnih komaraca, upozorila je u utorak zdravstvena agencija EU.
U 2023. godini prijavljeno je 130 lokalno stečenih slučajeva denga groznice u regionu koji obuhvata Evropsku uniju (EU) plus Island, Lihtenštajn i Norvešku (EEA), u poređenju sa 71 slučajem 2022. godine.
Ovo je „značajno povećanje“ u odnosu na period 2010-2021, kada je broj za ceo period bio 73, saopštio je Evropski centar za prevenciju i kontrolu bolesti (ECDC) sa sedištem u Stokholmu.
Uvezeni slučajevi su takođe u porastu, sa 1.572 slučaja u 2022. i 4.900 u 2023. godini, što je „najveći broj“ od početka praćenja EU 2008. godine.
„Evropa već vidi kako klimatske promene stvaraju povoljnije uslove za širenje invazivnih komaraca u ranije nezahvaćena područja i zarazu više ljudi bolestima kao što je denga“, rekla je direktorka ECDC Andrea Amon.
„Ono što možemo da vidimo jeste da postoji veza između više temperature leti, blaže zime i daljeg širenja komaraca u oblastima gde ih trenutno nema“, rekao je Amon na konferenciji za novinare.
Za virus Zapadnog Nila prijavljeno je 713 lokalno stečenih slučajeva u 123 različita regiona u devet zemalja EU 2023. godine, a 67 smrtnih slučajeva.
Dok je broj slučajeva smanjen sa 1.133 u 2022. godini, broj pogođenih regiona bio je najveći od 2018.
Komarac odgovoran za širenje virusa Zapadnog Nila, Culek pipiens, porijeklom je iz Evrope i prisutan je širom EU/EEA, saopštio je ECDC.
Komarac Aedes albopictus, poznat po prenošenju virusa denga, čikungunje i zika virusa, „širi se dalje na sever, istok i zapad u Evropi i sada ima samoodržive populacije u 13 zemalja EU/EEA“, saopštio je ECDC.
Vrsta Aedes aegipti, odgovorna za širenje žute groznice, denga groznice, čikungunje i zika, nedavno se uspostavila na Kipru i u nekoliko najudaljenijih regiona EU, kao što su Madeira i francuska karipska ostrva, navodi se u saopštenju.
„Očekivano je da će klimatske promene u velikoj meri uticati na širenje bolesti koje prenose komarci u Evropi, na primer, kroz stvaranje uslova životne sredine povoljnih za uspostavljanje i rast populacije komaraca“, navodi ECDC.
Agencija je saopštila da je uspostavljanje koordinisanih mera, kao što su insekticidne mreže i prskanje u zatvorenom prostoru, ključne za borbu protiv bolesti koje prenose komarci, kao i jednostavne mere kao što je uklanjanje stajaće vode sa balkona i bašta i napori lične zaštite kako bi se smanjio rizik od ujedi komaraca.