Najnoviji kanadski vodič za hranu predstavlja promenu paradigme u savetima o ishrani, odbacujući tradicionalne grupe hrane, uključujući meso i mlečne proizvode, i naglašavajući važnost biljnih proteina. Ipak, pune implikacije zamene hrane životinjskog porekla biljnim proteinima u ishrani Kanađana su nepoznate.
Novo istraživanje na Univerzitetu McGill u saradnji sa Londonskom školom za higijenu i tropsku medicinu pruža ubedljive dokaze da delimična zamena životinja hranom sa biljnim proteinima može povećati očekivani životni vek i smanjiti emisije gasova staklene bašte. Ono što je važno, takođe sugeriše da koristi zavise od vrste životinjskog proteina koji se zamenjuje.
Studija, „Delimične zamene hrane životinjskog porekla sa biljnim proteinima u kanadskoj ishrani imaju sinergije i kompromise između ishrane, zdravlja i klimatskih ishoda“, objavljena je u časopisu Nature Food.
Studija je izvukla podatke iz nacionalne ankete o ishrani kako bi analizirala podatke o ishrani Kanađana. Studija je modelirala delimične zamene (25% i 50%) crvenog i prerađenog mesa ili mlečnih proizvoda sa biljnim proteinima kao što su orasi, semenke, mahunarke, tofu i obogaćeni napici od soje, na kombinaciji ishrane, zdravlja i klimatskih rezultata.
Crveno i prerađeno meso i mlečni proizvodi primarni su doprinosi kanadskim emisijama gasova staklene bašte povezane sa ishranom, kao što je dokazano u prethodnoj studiji. Zanimljivo je da je ova studija otkrila da se ugljenični otisak osobe vezan za ishranu smanjuje za 25% kada zameni polovinu svog unosa crvenog i prerađenog mesa hranom od biljnog proteina. S druge strane, zamene mlečnih proizvoda su pokazale manja smanjenja do 5%.
„Pokazujemo da zajedničke koristi za ljudsko i planetarno zdravlje ne zahtevaju nužno velike promene u ishrani, kao što je usvajanje restriktivnih obrazaca ishrane ili potpuno isključivanje određenih grupa hrane, ali se mogu postići jednostavnim delimičnim zamenama crvenog i prerađenog mesa, posebno , sa hranom od biljnih proteina“, objašnjava Olivia Auclair, prvi autor i nedavni dr. diplomirao na McGill-ovom odseku za nauku o životinjama.
Poznato je da ishrana bogata životinjskim proizvodima povećava rizik od srčanih oboljenja, dijabetesa i određenih vrsta raka. U ovoj studiji, istraživači su procenili da ako se polovina crvenog i prerađenog mesa u ishrani osobe zameni hranom od biljnih proteina, ona bi mogla da živi u proseku skoro devet meseci duže, što proizilazi iz smanjenog rizika od hroničnih bolesti.
Kada se razvrstaju po polu, muškarci mogu da dobiju više menjanjem, pri čemu se očekivani životni vek udvostručuje nego kod žena. Nasuprot tome, delimična zamena mlečnih proizvoda hranom sa biljnim proteinima dovela je do manjeg povećanja očekivanog životnog veka i bila je praćena kompromisom: povećanom neadekvatnošću kalcijuma do 14%.
„Nadam se da će naši nalazi pomoći potrošačima da donesu zdraviji i održiviji izbor hrane i da informišu o budućoj politici hrane u Kanadi“, kaže stariji autor Sergio Burgos, vanredni profesor na McGill-ovom odeljenju za nauku o životinjama i naučnik na Istraživačkom institutu Zdravstvenog centra Univerziteta McGill.
Kako sve više ljudi traži održivu i zdravstvenu ishranu, nalazi studije služe kao vodič, osnažujući pojedince da donesu informisane izbore koji su korisni i za lično blagostanje i za planetu.
„Povećanje potrošnje biljne hrane uz smanjenje crvenog i prerađenog mesa imalo bi značajne koristi za zdravlje i životnu sredinu i uključivalo bi relativno male promene u ishrani većine ljudi u Kanadi“, kaže Patriša Eustakio Kolombo, koautor i počasni Istraživački saradnik u Centru za klimatske promene i planetarno zdravlje Londonske škole higijene i tropske medicine.
