Prema podacima UNICEF-a, oko 640 miliona devojaka i žena u svetu danas je bilo udato u detinjstvu. Prevalencija je blago opala: svaka peta mlada žena starosti od 20 do 24 godine bila je udata kao deca, što je manje u odnosu na skoro svaka četvrta pre 10 godina.
Ali dečji brakovi i dalje predstavljaju štetnu praksu u mnogim zemljama u razvoju, gde se često smatraju neophodnim za opstanak. U mnogim zajednicama, dečji brakovi se vide kao način da se zaštite devojke i osigura njihova finansijska sigurnost, dok se istovremeno usklađuje sa tradicionalnim rodnim ulogama i očekivanjima.
Indonezija ima visoku učestalost dečjih brakova u azijsko-pacifičkom regionu i osma je najveća u svetu. Svaka deveta devojka u Indoneziji se uda pre nego što napuni 18 godina.
Iako su štetni efekti dečjih brakova na obrazovanje devojčica, mogućnosti za karijeru, fizičko zdravlje i bezbednost dobro dokumentovani, duboki uticaji koji može imati na emocionalno i mentalno zdravlje žena se često zanemaruju.
Moja kvantitativna studija u Indoneziji pokazuje da dečji brak ima snažan negativan uticaj na mentalno zdravlje žena.
Indonežanska vlada je 2019. godine revidirala Zakon o braku, podižući minimalni uzrast za udaju devojaka na 19 godina – iste godine kao i dečaci. Ranije, uz dozvolu roditelja, devojkama je bilo dozvoljeno da se udaju sa 16 godina.
Ali devojke je moguće udati i ranije uz odobrenje verskih sudova ili lokalnih zvaničnika, u kom slučaju ne bi postojao minimalni uzrast za udaju.
Koristeći podatke od više od 5.000 žena iz Indonezije, otkrio sam da rano udaje — posebno do 18 godina — dovodi do veće depresije. Otkrio sam da jednogodišnje kašnjenje u braku smanjuje verovatnoću da žene imaju depresiju.
Moje istraživanje je takođe pokazalo da su ograničena mobilnost na tržištu rada i loše fizičko zdravlje potencijalni osnovni faktori koji doprinose ovom odnosu.
Ovi nalazi impliciraju da su troškovi dečjih brakova potcenjeni. To je zato što, pored štetnih uticaja dečjih brakova na fizičko blagostanje, on takođe može imati značajan uticaj na emocionalno blagostanje devojčica.
Ovo sugeriše da bi koristi od okončanja ove štetne prakse širom sveta bile mnogo veće od prethodno procenjenih 22 milijarde dolara, ako uzmemo u obzir velike ekonomske troškove mentalnih poremećaja u zemljama u razvoju.
Udaja u mladosti može biti traumatično i stresno iskustvo za devojke. Često su odvojeni od svojih porodica i prijatelja, i prisiljeni da žive sa svojim mužem i njegovom porodicom, povećavajući njihov rizik od socijalne izolacije.
Odgovornosti u braku, kao što su rađanje i odgajanje dece, mogu da izvrše značajan fizički i emocionalni pritisak na mlade devojke koje su još u razvoju. Međunarodna istraživanja pokazuju da su oni takođe češće žrtve nasilja od intimnog partnera i prisilnih seksualnih odnosa.
Prema psihološkim istraživanjima, konstantna izloženost takvim nepovoljnim i stresnim iskustvima može negativno uticati na mentalno zdravlje, što dovodi do poremećaja kao što su depresija, anksioznost i napadi panike.
Rezultati mog istraživanja bacaju dodatno svetlo na fenomen „nestalih žena“. Ovo se odnosi na nizak odnos žena i muškaraca u populaciji zemalja u razvoju.
Dečji brakovi su često rezultat rodne nejednakosti, nesrazmerno pogađajući žene i pogoršavajući probleme mentalnog zdravlja kao što su depresija i teški stres. Ovo može dovesti do štetnih posledica, jer su osobe sa mentalnim poremećajima podložnije upuštanju u rizična ponašanja, kao što je samopovređivanje.
Kada se razmatraju procene nestalih žena, Indonezija je identifikovana kao jedna od azijskih zemalja sa značajnim brojem nestalih žena, što čini više od milion u 2010.
Kako su dečji brakovi povezani sa lošim mentalnim zdravljem, nalazi pružaju moguće objašnjenje za prekomernu smrtnost žena u Indoneziji.
Sa skoro 640 miliona devojaka i žena širom sveta udatih kao deca, ova studija identifikuje grupu žena kojima je potrebna psihološka podrška i pristup mentalnom zdravlju.
Rešavanje problema mentalnog zdravlja ovih žena ne bi samo osiguralo njihovo mentalno blagostanje, već i zdravlje njihove dece, jer se loše mentalno zdravlje može prenositi kroz generacije.
Ono što je važno, nalazi pružaju uvid u zakone i politike usmerene na okončanje dečijih brakova. Konkretno, podržava obrazloženje nedavne politike Indonezije o podizanju minimalnog uzrasta za udaju devojčica sa 16 na 19 godina — što je ključni korak ka iskorenjivanju dečjih brakova u Indoneziji.
