Dečaci tinejdžeri koji imaju visok krvni pritisak mogu se naći na putu ka ozbiljnim srčanim problemima u odraslom dobu.
Švedski istraživači su otkrili da su dečaci koji su imali visok krvni pritisak sa 18 godina bili izloženi riziku od srčane insuficijencije, srčanog udara, moždanog udara i smrti kao odrasli. A rizik je počeo kada je krvni pritisak prešao 120/80 mm Hg, što je normalno očitavanje.
„Nadajmo se da će rezultati ove studije podstaći praktičare da češće mere krvni pritisak kod adolescenata“, rekla je vodeća istraživačica dr Helene Ric sa odeljenja za javno zdravlje i kliničku medicinu Univerziteta Umeo u Švedskoj. „Ovo nudi mogućnost identifikacije pojedinaca sa povećanim kardiovaskularnim rizikom i omogućavanje ciljane intervencije.
Rietz je rekao da lekari možda ne shvataju dovoljno ozbiljno visok krvni pritisak kod adolescenata.
„Koliko se često meri krvni pritisak kod adolescenata razlikuje se između zemalja, praksi i pojedinačnih lekara, a preporuke su nejasne“, rekao je Ric.
Kako lečiti visok krvni pritisak kod tinejdžera je još jedno teško pitanje, posebno da li deca treba da uzimaju iste lekove za snižavanje krvnog pritiska kao i odrasli, dodala je ona.
„Ako, kako i kada treba razmotriti farmakološki tretman, potrebno je dalje proučavanje“, rekao je Rietz. „Razumno je misliti da se farmakološki tretman može primeniti u odabranim slučajevima nakon individualne procene faktora životnog stila, komorbiditeta [pratećih bolesti] i ukupnog kardiovaskularnog rizika.“
Epidemija gojaznosti može biti jedan od uzroka visokog krvnog pritiska kod tinejdžera, rekla je ona, dodajući da faktori načina života igraju glavnu ulogu u njegovom razvoju tokom čitavog životnog veka.
„Ali, dodala je, „ovi faktori su usko povezani i teško ih je razdvojiti.
Nezdrava ishrana i nizak nivo fizičke aktivnosti, na primer, glavni su osnovni uzroci gojaznosti, ali i direktno doprinose razvoju visokog krvnog pritiska, primetio je Ric.
„Međutim, sugerisani su i drugi faktori kao što je povećana aktivacija simpatičkog nervnog sistema, što čini razumnim reći da mehanizmi hipertenzije kod mladih nisu u potpunosti shvaćeni“, rekao je Rietz.
Za studiju, Ric i njene kolege prikupile su podatke o skoro 1,4 miliona ljudi koji su bili u švedskoj vojsci između 1969. i 1997. Njihova prosečna starost: 18 godina.
Od ovih muškaraca, 29% je imalo krvni pritisak iznad normalnog (120-129/80), a 54% je imalo visok krvni pritisak (130/80 ili više). Američko udruženje za srce definiše normalan krvni pritisak kao manji od 120/80.
Tokom 50 godina praćenja, 1 od 10 muškaraca koji su kao tinejdžeri imali visok krvni pritisak imao je veliki kardiovaskularni incident pre penzionisanja, kao što je srčani udar, moždani udar ili srčana insuficijencija. Oni sa krvnim pritiskom ispod 120/80 nisu.
Nalazi su objavljeni 26. septembra u časopisu Annals of Internal Medicine.
Da bi se pomoglo tinejdžerima koji imaju visok krvni pritisak, potrebni su različiti koraci, rekao je Rietz.
„Akcije moraju uključivati intervencije na više nivoa, kao što su kreiranje politike od strane političara, edukacija roditelja, kao i promovisanje fizičke aktivnosti u školi i tako dalje“, rekla je ona. „Usvajanje zdravog načina života mora biti lako, pristupačno i dostupno svima.
Dr Gregg Fonarov, direktor Centra za kardiomiopatiju Ahmanson-UCLA u Los Anđelesu pregledao je nalaze.
„Viši krvni pritisak povezan je sa povećanim rizikom od srčanog udara, moždanog udara, srčane insuficijencije, hronične bolesti bubrega i prerane kardiovaskularne smrti“, rekao je on, dodajući da ova studija pomaže da se istakne da se povećani rizik može identifikovati kod adolescenata.
„Ovo može olakšati ranije intervencije u načinu života kako bi se smanjio ovaj rizik i na kraju sprečile kardiovaskularne bolesti“, rekao je on.
Fonarov je napomenuo da su u ovoj studiji učestvovali samo muškarci, dodajući da su potrebna i istraživanja koja uključuju tinejdžerke.
„Održavanje zdravog krvnog pritiska tokom života trebalo bi da bude važan cilj“, rekao je on.
