Deca predškolskog uzrasta često pokazuju radoznalost i entuzijazam za istraživanje, ali se susreću s izazovima kada je potrebno fokusirati se na ključne elemente zadatka. Nova studija istraživača sa Državnog univerziteta u Ohaju osvetljava ovu pojavu, sugerišući da deca uzrasta od 4 do 6 godina, iako često razumeju šta je potrebno da reše zadatak, u svom pristupu prikupljaju dodatne informacije koje im nisu neophodne.
U okviru istraživanja, tim je osmislio eksperiment u kojem su deca i odrasli dobijali zadatak da identifikuju dve fiktivne vrste stvorenja, Hibi i Gora, koristeći različite vizuelne karakteristike. Svako stvorenje imalo je specifične karakteristike, poput oblika i boja na delovima tela. Samo jedan deo tela bio je dovoljan da uvek sa stopostotnom preciznošću identifikuje vrstu stvorenja, što su i deca i odrasli brzo uočili.
Za razliku od odraslih, koji su odmah identifikovali ključno svojstvo i na osnovu njega rešavali zadatak s najmanje potrebnih koraka, deca su nastavila da istražuju dodatne delove tela stvorenja, iako su već otkrila ključnu karakteristiku. Prema profesoru psihologije Vladimiru Sloutski, koji je koautor studije, ovaj obrazac ponašanja ukazuje da deca uzrasta u vrtiću nisu uspela da ograniče svoju pažnju na relevantne informacije, već su nastavila da istražuju i prikupljaju nepotrebne podatke. Sloutski pretpostavlja da deca verovatno prate svoju radoznalost ili pokušavaju da smanje osećaj nesigurnosti jer im radna memorija još nije u potpunosti razvijena.
Da bi dodatno istražili ovaj fenomen, istraživači su sproveli drugi eksperiment, nudeći deci i odraslima mogućnost „ekspresnog dugmeta“, koje je omogućavalo brzu identifikaciju celog stvorenja. Deca su u ovom slučaju najčešće birala ekspresno dugme, što sugeriše da nije reč o puki radoznalosti ili zabavi pri dodirivanju više dugmadi.
„Deca su naučila da će im jedan deo tela otkriti vrstu stvorenja, ali su možda sumnjala u svoju sposobnost da ga prepoznaju, pa su nastavila da istražuju,“ rekao je Sloutski, naglašavajući ulogu razvoja radne memorije kod dece. On dodaje da će se, kako se radna memorija razvija, dečije ponašanje približiti efikasnosti odraslih.
Nalazi ovog istraživanja ukazuju da proces selektivnog fokusiranja pažnje u ranom detinjstvu zahteva vreme i sazrevanje kognitivnih sposobnosti, pre svega radne memorije. Kako istraživači navode, razumevanje razvoja pažnje i fokusa kod dece ima potencijalnu primenu u obrazovanju, pružajući stručnjacima uvid u načine na koje se učenje može prilagoditi dečijem uzrastu i fazi kognitivnog razvoja.
Rezultati ovog istraživanja mogli bi pomoći da se bolje razume zašto deca često troše energiju na istraživanje nebitnih detalja i kako ih odrasli mogu podržati u učenju efikasnijih obrazaca rešavanja zadataka.
