U ranoj pandemiji koronavirusa, postojali su suprotni izveštaji o tome da li je astma faktor rizika za tešku infekciju COVID-19. Iako se smatra da su deca izložena manjem riziku od teškog COVID-19 nego starije starosne grupe, uticaj astme u detinjstvu takođe je nejasan.
Sada, istraživanja sugerišu da rizik od teškog COVID-19 kod dece sa astmom ne može biti veći nego kod dece bez astme. Studija, objavljena u časopisu Journal of Asthma and Allergi, nije pronašla značajne razlike u markerima ozbiljnosti bolesti, kao što je prijem u jedinice intenzivne nege (ICU), između dece koja nemaju astmu i astme tokom više talasa pandemije.
„Deca sa astmom su generalno podložnija respiratornim bolestima kao što je grip, pa se u početku mislilo da mogu biti podložna ozbiljnoj infekciji virusom COVID“, kaže respiratorni epidemiolog i stariji autor studije, dr Nusrat Homaira, iz Discipline. pedijatrije i zdravlja dece, Fakultet kliničke medicine pri UNSV Medicine & Health.
„Ali naša studija, zasnovana na značajnom uzorku dece u više talasa pandemije, ukazuje na to da deca sa astmom nisu bila u većem riziku od teškog COVID-a nego deca bez astme“, kaže dr Mei Čan sa Fakulteta kliničke medicine na UNSV. Medicina i zdravlje, koji je vodio analizu.
Za ovu studiju, istraživači su analizirali deidentifikovane podatke izvučene iz medicinske dokumentacije svakog deteta mlađeg od 17 godina koje je zatražilo negu u Mreži dečijih bolnica u Sidneju (SCHN) sa pozitivnim rezultatom PCR testa između januara 2020. i maja 2022. godine. od 18.932 dece sa potvrđenim COVID-19 koja su pohađala SCHN, 1.025 (5,41%) je imalo prethodnu dijagnozu astme.
„Astma je najčešće hronično respiratorno stanje kod dece u Australiji, pogađa otprilike jedno od 10 dece školskog uzrasta“, kaže dr Homaira. „Dakle, ako je COVID zapravo značajan okidač za astmu, očekivali bismo da vidimo više prezentacija astme u bolnici.
Istraživači su zatim uporedili decu sa prethodnom dijagnozom astme sa onima bez astme na osnovu rizika od razvoja COVID-19 i težine bolesti, merene dužinom boravka u bolnici, prijemom u intenzivnu terapiju, upotrebom mehaničke ventilacije i smrtnošću. Informacije o potrebi za lekovima za astmu, statusu vakcinacije i težini astme nisu bile dostupne.
Bilo je 72 dece sa COVID-19 kojima je bila potrebna nega na odeljenju, ali oni sa astmom nisu bili u većem riziku da budu primljeni u intenzivnu negu tokom bilo kog talasa. Upotreba mehaničke ventilacije prijavljena je kod 19 dece sa COVID-19, od kojih je samo dvoje imalo astmu.
Jedanaestoro dece je umrlo tokom studije – od kojih je samo jedno potvrđeno da je umrlo od posledica COVID-19 – i nijedan od smrti nije bio kod dece sa astmom.
„Razmatrali smo različite markere ozbiljnosti bolesti i iako je grupa dece sa astmom generalno zahtevala duže trajanje hospitalizacije, oni nisu bili u većem riziku od ozbiljnosti COVID-a u smislu prijema na intenzivnu intenzivnu negu, upotrebe mehaničke ventilacije ili mortaliteta u poređenju sa onima bez astma u bilo kojoj fazi izbijanja“, kaže dr Homaira.
Istraživanje je takođe pokazalo da je dužina boravka u bolnici za astmatičnu decu povećana za 1,17 dana kada je omikron bio dominantan soj u cirkulaciji.
„Deca sa COVID-om su imala manje šanse da budu astmatičari u ranim fazama pandemije“, kaže dr Homaira. „Pojavom omikronske varijante, primetili smo povećanje rizika od COVID infekcije kod dece sa astmom u poređenju sa onima bez astme.
Poruka iz studije je da moramo biti oprezni, kaže dr Homaira.
„Moramo da nastavimo da pratimo nove varijante COVID-19 i ohrabrujemo decu, posebno onu sa hroničnim oboljenjima, da budu u toku sa svojim vakcinacijama jer znamo da one mogu pomoći u smanjenju rizika od teških respiratornih infekcija.“
