Evo još jednog razloga da svoju decu podignete i pokrenete: Preterano gledanje televizije u detinjstvu dovodi do većeg rizika od metaboličkog sindroma u 45. godini, otkriva nova dugoročna studija.
„Ono što je zaista važno u tome je da su se i ova sedentarna deca negde odlučila da su želeli da budu aktivni, i dalje su povećali metabolički rizik u dobi od 45 godina. Dakle, zaključak koji su sedeći u toku da su deca koja su sedela u toku – rekao je dr Colleen Kraft, pedijatar na dečijoj bolnici,“, rekao je dr Colleen Kraft, pedijatar na dečijoj bolnici, „, rekao je dr Colleen Kraft, pedijatar na dečijoj bolnici,“, rekao je dr Colleen Kraft, pedijatar na dečijoj bolnici, pedijatar na dečijoj bolnici.
Metabolički sindrom je skup simptoma koji povećavaju rizik od moždanog udara, bolesti srca i dijabetesa tipa 2. Ovi simptomi uključuju visok nivo šećera u krvi, gojaznost, abnormalne nivoe holesterola i visok krvni pritisak.
Prema studiji, učestalo gledanje televizije u dobi od 5 do 15 godina bilo je najznačajniji doprinos metaboličkom sindromu. Naročito, nalazi su bili nezavisni od navika gledanja televizije odraslih.
Stručnjaci kažu da je takođe važno razmotriti evoluciju tehnologije od početka studije.
„Alarmantna stvar u vezi sa ovim je da ono što vidimo da se dešava sada u odnosu na pre 45 godina? Deca na telefonima, na tabletima, na računarima, na ekranima veći deo dana koja zaista nisu aktivna“, rekao je Kraft, koji nije bio deo studije. „Dakle, gledamo na lavinu zdravstvenih problema ako se ne fokusiramo na decu i ne damo im priliku da budu aktivni.
Nedavna pandemija COVID-19 samo je pogoršala sedentarni način života, rekao je dr Skot Krakover, dečiji psihijatar u Northvell Health u Njujorku, koji takođe nije bio deo studije.
„Tokom COVID-a, očigledno su ljudi bili u blokadi, nisu mogli da rade stvari, ali je takođe došlo do digitalne transformacije gde stvari koje nikada nismo mogli da uradimo pre nego što smo radili na ekranu“, rekao je on. „Imam zabrinutost da ljudi ne izlaze dovoljno iz kuće, da se ne izlažu tamo, da su na neki način postali povučeniji u udobnosti svojih stvorenja kod kuće.“
Studija je obuhvatila više od 1.000 učesnika rođenih 1972. ili 1973. godine na Novom Zelandu. Njihovo vreme gledanja televizije radnim danima zabeleženo je u dobi od 5, 7, 9, 11, 13, 15 i 32 godine. Više gledanja televizije u detinjstvu bilo je povezano sa nižom kardiorespiratornom kondicijom i višim indeksom telesne mase (BMI) u dobi od 45 godina, i većim izgledima za metabolički sindrom.
Studija ne može da dokaže da previše vremena ispred ekrana izaziva metabolički sindrom, rekli su autori, predvođeni dr Robertom Hankoksom, sa Medicinskog fakulteta Univerziteta Otago u Danidinu. Ali veza je verovatna, kažu istraživači, napominjući da satima vremena pred ekranom oduzimaju vreme od fizičke aktivnosti, koja je povezana sa boljim zdravljem. U isto vreme, deca na kauču će verovatno konzumirati slatke napitke i grickalice sa visokim sadržajem masti.
Prekomerno vreme ispred ekrana nije samo loše za dugoročno fizičko zdravlje dece. Ranije ove godine, američki generalni hirurg izdao je savetodavno upozorenje da društveni mediji, omiljena aktivnost mladih ljudi, mogu negativno uticati na njihovo mentalno zdravlje i razvoj mozga.
„Viđam više dece na nekim od ovih platformi društvenih medija. Oni ne mogu da siđu sa ekrana i to zaista utiče na njihovo ukupno samopouzdanje, posebno sa uređajima za igre i društvene mreže“, rekao je Krakover.
„Na neki način ih održava društvenim; održava ih povezanim. Ne želite da potpuno ograničavate svoje dete od ovoga jer je to toliko važno za njihov sopstveni emocionalni rast i sazrevanje“, rekao je on. „Ali s druge strane, ono što bih rekao je da to može imati mnogo negativnih uticaja na njihovo samopoštovanje i njihov rast. Pošto sede kod kuće, ne izlaze napolje.“
Dakle, šta roditelji mogu da urade kako bi osigurali da njihova deca vode dug i zdrav život nezavisno od svojih uređaja?
„Najvažnija stvar o održavanju dece aktivnom za roditelje je da morate da pronađete mesta gde mogu da se igraju i često morate da budete aktivni sa njima“, savetuje Kraft.
„Znači, to znači da ih vodite u park. To znači da plešete sa njima. To znači da ste napolju i da vozite bicikl sa njima ili da šetate sa njima. Deca će modelirati ono što roditelji rade. Dakle, ako je roditelj aktivan, to dete će biti aktivno. I zaista ograničiti vreme ispred ekrana“, rekao je Kraft.
Studija je objavljena onlajn 24. jula u Pedijatriji.