Doručak mnogi slave kao najvažniji obrok u danu.
Da bi deca koja idu u školu bila srećna, vrlo je dobro. Prema studiji od skoro 150.000 dece i adolescenata širom sveta, oni koji doručkuju pokazuju veće zadovoljstvo životom od onih koji preskaču obrok.
Učesnici su bili uzrasta od 10 do 17 godina i bili su iz 42 različite nacije, uključujući Rusiju, Englesku, Škotsku, Kanadu i mnoge druge zemlje u Evropi i na Bliskom istoku.
U upitniku, pojedinci su upitani: „Koliko često obično doručkujete (više od čaše mleka ili voćnog soka)?“ Odgovarali su i za školske dane i za vikende.
Grupa je zatim zamoljena da oceni svoj percipirani kvalitet života na skali od 0 do 10, pri čemu je 10 „najveći zamislivi kvalitet života“, a 0 predstavlja „najgori mogući kvalitet života“.
Kada su anonimni rezultati ucrtani na grafikon, gde je jedna osa bila učestalost doručka, a druga percipirani kvalitet života, pojavila se skoro ravna linija između tačaka podataka.
Rezultat je bio jasan nakon što je međunarodni tim istraživača kontrolisao moguće faktore koji doprinose, kao što su pol, starost, socioekonomski status, konzumacija voća i povrća, konzumacija slatkog, učestalost porodičnih obroka, fizička aktivnost i indeks telesne mase.
Na vrhu su bili učesnici koji su rekli da doručkuju svaki dan, bez obzira da li je bio školski dan ili vikend. Ova grupa je imala najviši rezultat zadovoljstva životom sa prosekom od 6,3 do 6,6 poena.
Na dnu reda bili su oni koji nikada nisu doručkovali. Pokazali su najniže ocene zadovoljstva životom u proseku od 5,5 do 5,8 poena.
„Rezultati su pokazali neke nedoslednosti između zemalja, na koje bi mogle uticati različite kulture i stilovi života i socio-ekonomski faktori“, primećuje stariji autor Li Smit, epidemiolog sa Univerziteta Anglija Raskin u Ujedinjenom Kraljevstvu.
„Međutim, uprkos tome, naši rezultati pokazuju da je u svim ispitanim zemljama prijavljeno zadovoljstvo životom generalno veće kod onih koji doručkuju svakodnevno nego kod onih koji nikada ne doručkuju.
Nalazi su u skladu sa studijom u Australiji koja je obuhvatila više od 70.000 dece, koja je otkrila da je preskakanje doručka povezano sa niskim zadovoljstvom životom i kod dečaka i kod devojčica od 8 do 18 godina.
Neutvrđeno je da li je ta povezanost proizašla iz izostanka doručka ili odricanja od svih obroka. Ali konkretnija istraživanja su pokazala da je hranljiv doručak povezan sa brojnim prednostima za mentalno i fizičko zdravlje, uključujući poboljšano pamćenje, kognitivne funkcije i fizičku aktivnost.
Važno je napomenuti da su rezultati zasnovani na studijama povezanosti, što znači da sama konzumacija doručka ne mora nužno biti uzrok. Možda čak i da ono što uzrokuje preskakanje doručka stoji i iza drugih negativnih posledica.
Međutim, jedna upečatljiva studija iz Koreje otkrila je da kako se učestalost doručka kod dece povećava, njihovi „somatski“ simptomi, kao što su brzina disanja, umor, problemi sa spavanjem, mučnina, apetit, glavobolja i groznica, takođe se smanjuju.
A te pogodnosti se možda ne odnose samo na mlade ljude.
U 2022, meta analiza je otkrila da je preskakanje doručka pozitivno povezano sa povećanim rizikom od depresije, stresa i psihičkog stresa u svim starosnim grupama, ali posebno za one mlađe od 18 godina.
„Naučna literatura je dosledno naglašavala vezu između preskakanja doručka i negativnog raspoloženja kod adolescenata“, pišu glavni autor Hose Fransisko Lopez-Gil i njegove kolege.
„Uprkos tome, povezanost učestalosti doručka sa percipiranim zadovoljstvom životom adolescenata je relativno nedovoljno istražena.“
Rezultat toga je da niko zaista ne zna zašto je doručak tako blisko vezan za raspoloženje adolescenata.
„Konzumiranje adekvatnog doručka obezbeđuje neophodnu energiju i hranljive materije za optimalno kognitivno funkcionisanje i poboljšava koncentraciju, pamćenje i sposobnost učenja“, objašnjava Smit.
„Još jedan razlog može biti mešavina vitamina i minerala koje dobijamo iz svakodnevnog doručka, a neredovno ih unosimo može da dovede do nižeg zadovoljstva životom tokom vremena. Redovna rutina koja uključuje doručak takođe može doneti strukturu i pozitivan ton ostatku. dana“.
Ovo je jedan obrok koji mladi ljudi neće želeti da preskoče.
Studija je objavljena u časopisu BMC Nutrition Journal.
