Deca sa neoperabilnim tumorima na mozgu mogu da umru ranije ako žive u oblastima sa nižim prosečnim prihodima i nivoom obrazovanja, otkriva studija koju je vodila Michigan Medicine.
Studija je obuhvatila skoro 100 pacijenata koji su primećeni zbog difuznog srednjeg glioma i difuznog intrinzičnog pontinskog glioma, poznatih kao DMG i DIPG, između 2000. i 2022.
Dva tumora su neizlečiva i mogu se lečiti samo terapijom zračenjem kao palijativnom merom.
Pacijenti iz oblasti sa višim prihodima, što znači da više od polovine porodica ima godišnji prihod domaćinstva preko 50.000 dolara, imali su srednje vreme preživljavanja od skoro 16 meseci – više nego dvostruko duže od pacijenata iz nižih prihoda.
Porodice dece iz oblasti sa višim prihodima, kao i one iz popisnih oblasti sa višim nivoom obrazovanja, takođe su putovale dalje na lečenje.
Rezultati su objavljeni u časopisu Journal of Neurosurgery.
„Deca sa ovim neoperabilnim gliomima zahtevaju pristup specijalizovanim centrima za negu i kliničkim ispitivanjima u nadi da će im produžiti život, ali vidimo da su socioekonomski faktori povezani sa pogoršanjem preživljavanja“, rekao je prvi autor Džon H. Li, doktor medicine, dolazeći neurohirurgija stanovnik zdravlja Univerziteta u Mičigenu.
„Kritično je da razumemo razloge za ovaj disparitet, tako da možemo da obezbedimo da svi pacijenti imaju mogućnosti za negu koja produžava život.
Nalazi su u skladu sa drugim studijama koje sugerišu da su faktori povezani sa socioekonomskim statusom povezani sa zdravstvenim ishodima, posebno kod tumora mozga.
Prihodi i obrazovanje, sugerišu istraživači, mogu uticati na pejzaž dijagnoze i lečenja tumora mozga.
Porodice sa manje finansijskih sredstava mogu biti manje opremljene da putuju u specijalizovane centre gde bi mogle da dobiju drugo mišljenje, različite opcije lečenja ili da budu uključene u klinička ispitivanja, kaže Li.
„Pored toga, pacijenti čije porodice imaju niži nivo obrazovanja mogu imati manje znanja o znacima i simptomima stanja, ranim programima skrininga i opcijama lečenja“, rekla je Karin M. Muraško, dr.med., viši autor i profesor neurohirurgije na Univerzitetu u Mičigenu. Medicinska škola.
„Međutim, naše istraživanje je otkrilo disparitete u preživljavanju uprkos tome što nema značajnih razlika u stopama upisa u kliničko ispitivanje ili vremenu do početka lečenja između pacijenata iz različitih popisnih trakta. Buduće studije treba da imaju za cilj da razumeju tačan mehanizam kroz koji se stvara ovaj jaz.“
Dodatni autori su Ketrin G. Holste, dr, Andrea T. Franson, dr Hju J. L. Garton, svi sa Univerziteta u Mičigenu, Momodou G. Bah, magistar državnog univerziteta Mičigen, i Kormak O. Maher, dr. Univerziteta Stanford.