Fizička neaktivnost je četvrti vodeći uzrok smrti širom sveta. Takođe je povezano sa hroničnom bolešću i invalidnošću. Nedavna istraživanja procenjuju da bi svet mogao videti blizu pola milijarde novih slučajeva velikih hroničnih bolesti do 2030. ako ljudi ne postanu aktivniji. Redovna fizička aktivnost pomaže u prevenciji i lečenju mnogih hroničnih bolesti. Popularni načini da budete fizički aktivni uključuju hodanje, vožnju bicikla i bavljenje sportom.
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) preporučuje da deca i adolescenti (5-17 godina) dobiju u proseku najmanje 60 minuta dnevno fizičke aktivnosti umerenog do snažnog intenziteta. Ovo bi trebalo da uključuje snažne aerobne aktivnosti, kao i one koje jačaju mišiće i kosti, najmanje tri dana u nedelji. Takođe se preporučuje da deca ne provode više od dva sata dnevno u rekreativnom vremenu ispred ekrana. Ove preporuke imaju za cilj poboljšanje fizičkog i mentalnog zdravlja dece, kao i kognitivnih ishoda.
Pre pandemije COVID-19, fizička aktivnost dece i adolescenata je već bila ispod preporučenih nivoa. U 2016. godini, 81% adolescenata širom sveta starosti od 11 do 17 godina smatrano je fizički neaktivnim. Devojčice su bile manje aktivne od dečaka.
Pandemija je pogoršala stvari. Fizička neaktivnost kod dece i adolescenata je postala globalni prioritet javnog zdravlja. Sada je uključen u globalne akcione planove.
Na primer, koristeći 2016. kao osnovnu liniju, SZO je kroz svoj Globalni akcioni plan o fizičkoj aktivnosti ciljala na smanjenje prevalencije fizičke neaktivnosti među adolescentima za 15 procentnih poena do 2030. Ovaj poziv na akciju je takođe pozvao druge međunarodne organizacije i vlade da pomognu u praćenju napretka u promocija fizičke aktivnosti kod dece i adolescenata.
Kao odgovor na ovu globalnu krizu fizičke neaktivnosti, međunarodni poziv na akciju i potrebu za sistematskim prikupljanjem uporedivih podataka, Globalna alijansa Active Healthi Kids je nedavno objavila veliku studiju, prvu koja je pružila sveobuhvatnu procenu fizičke aktivnosti među decom i adolescentima. . Objavljena u oktobru 2022. godine, studija je uključivala podatke koji su prikupljeni pre i tokom pandemije COVID-19. Bili smo među 682 stručnjaka koji su procenili 10 uobičajenih indikatora fizičke aktivnosti dece i adolescenata širom sveta.
Naša studija pokazuje da se fizička aktivnost dece i adolescenata nije poboljšala. Oko jedne trećine dece i adolescenata širom sveta bilo je dovoljno fizički aktivno, dok je nešto više od jedne trećine ispunilo preporuku za rekreativno vreme ispred ekrana radi boljeg zdravlja i dobrobiti. Ovi nalazi ukazuju da je značajan deo dece i adolescenata koji ne ispunjavaju preporučene smernice za fizičku aktivnost izložen povećanom riziku od negativnih ishoda, kao i razvoja povezanih hroničnih bolesti u mnogo ranijem uzrastu.
Većina stručnjaka uključenih u našu studiju slaže se da je kriza fizičke neaktivnosti u detinjstvu stalni izazov za javno zdravlje, a čini se da ga je pandemija COVID-19 pogoršala. U anketi, više od 90% stručnjaka je izjavilo da je COVID-19 negativno uticao na sedentarno ponašanje dece, organizovani sport i fizičku aktivnost. Naša otkrića potkrepljuju brojne studije.
Zatvaranja uvedena na vrhuncu pandemije COVID-19 dovela su do zatvaranja škola i javnih parkova, što je ometalo nivo fizičke aktivnosti dece. Istraživanja sugerišu da se umerena do jaka fizička aktivnost dece smanjila za 17 minuta dnevno tokom pandemije. To predstavlja smanjenje od skoro jedne trećine preporučene dnevne aktivnosti. Druga globalna studija koja predstavlja 187 zemalja pokazala je kolektivno smanjenje od 27,3% u broju dnevnih koraka pojedinaca nakon 30 dana ograničenja vezanih za COVID-19.
U našem istraživanju učestvovale su četiri afričke zemlje – Bocvana, Etiopija, Južna Afrika i Zimbabve.
Ocenjivanje se kretalo od čak A+ (velika većina, 94%-100% dece i adolescenata postižu preporučene nivoe) do niže od F (manje od 20% dostižu preporučene nivoe).
Deca i adolescenti iz četiri afričke zemlje bili su neznatno fizički aktivniji od dece iz ostatka sveta. Dobili su C- (47%–53% njih je ispunilo preporuke) za ukupnu fizičku aktivnost u poređenju sa D (27%–33% ispunjenih preporuka) za ostatak sveta. Više dece i adolescenata iz afričkih zemalja koristilo je aktivan prevoz (B-; 60%–66%), manje su sedeli (C-; 40%–46%) i bili su fizički spremniji (C+; 54%–59%), u poređenju sa ostatkom sveta (C-, D+ i C-) respektivno.
Važna priča o uspehu iz ovog globalnog poređenja ocena je da su, uprkos nedostatku infrastrukture, prosečne ocene za individualno ponašanje generalno bile bolje za afričke zemlje. Ovo bi moglo da odražava potrebu, a ne izbor. Na primer, deca bi mogla biti primorana da pešače do škole jer nema pristupačnog prevoza. Ipak, to pokazuje da je i dalje moguće promovisati zdrav stil života čak i kada su resursi ograničeni.
Faktori kao što su podrška porodice i prijatelja, sigurnije zajednice, pozitivno školsko okruženje i adekvatna sredstva često su povezani sa boljim učešćem u fizičkoj aktivnosti. Prosečne ocene za ove izvore uticaja bile su generalno niže za četiri afričke zemlje od onih u ostatku sveta. Ovi nalazi pokazuju izazove vezane za bezbednost zajednice, opšti nedostatak infrastrukture i finansiranje za podršku zdravom ponašanju dece i adolescenata u afričkim zemljama.
Sve u svemu, nije bilo dovoljno podataka da bi se tačno ocenili svi indikatori za afričke zemlje. Bocvana je bila jedina zemlja za koju smo mogli da dodelimo ocene za svaki od 10 uobičajenih indikatora. Ostale tri zemlje imale su najmanje po jednu nepotpunu ocenu. Nedostatak reprezentativnih podataka je uobičajen i često ponavljajući problem u mnogim zemljama sa niskim i srednjim prihodima. To takođe znači da se naši nalazi moraju tumačiti s oprezom. Na primer, ne možemo sa sigurnošću reći da su ovi nalazi reprezentativni za svu decu i adolescente iz ove četiri zemlje ili regiona u celini.
U mnogim delovima Afrike, rasprostranjenost zaraznih i drugih bolesti opravdano zahteva pažnju i resurse. Ove potrebe mogu se nadmetati sa porukama o fizičkoj neaktivnosti, čiji negativni uticaj može biti tih, ali ipak štetan po zdravlje stanovništva.
Moramo da se uporno zalažemo za politike i prakse, usidrene u afričkom kontekstu, i promovišemo jednake mogućnosti za decu da se bave fizičkom aktivnošću. To može uključivati aktivne školske pauze i vannastavne programe. Zemlje treba da obezbede pristup bezbednim, besplatnim javnim prostorima, zelenim površinama, igralištima i sportskim objektima.
Konačno, istraživači i praktičari javnog zdravlja moraju pratiti napredak ka ispunjavanju ciljeva SZO.
