Starenje je neizbežan deo života, što objašnjava snažnu fascinaciju ljudi potragom za dugovečnošću. Privlačnost večne mladosti pokreće industriju vrednu više milijardi funti, od proizvoda protiv starenja do suplemenata i dijeta za one koji se nadaju da će produžiti svoj životni vek.
Prosečan životni vek u Velikoj Britaniji je dramatično porastao s početkom 20. veka, sa oko 46 godina na skoro 82 godine danas, zahvaljujući napretku u medicini i boljim uslovima života. Međutim, duži životni vek nosi sa sobom i veće stope hroničnih i degenerativnih bolesti, naglašavajući važnost ne samo dužine života već i zdravlja tokom tog perioda.
Studije su otkrile određene lokacije širom sveta gde postoji visok procenat stogodišnjaka koji uživaju u izuzetnom fizičkom i mentalnom zdravlju. Ovi „plavih zona“, uključujući Sardiniju u Italiji, Ikariju u Grčkoj, Okinavu u Japanu, Nikoju u Kostariki i Loma Lindu u Kaliforniji, ističu se ne samo po dugovečnosti već i po zajedničkim karakteristikama koje obuhvataju pripadnost zajednici, životnu svrhu, zdravu ishranu i fizičku aktivnost.
Ishrana igra ključnu ulogu u dugovečnosti, svi ovi regioni dele sličan pristup ishrani bogatoj biljnom hranom, lokalno uzgajanom i sveže pripremljenom kod kuće. Biljna ishrana obogaćena antioksidantima iz maslinovog ulja, vina i čaja, kao i visok unos flavonoida iz ljubičastog slatkog krompira i soje, povezana je sa boljim zdravljem srca i smanjenim rizikom od hroničnih bolesti.
Iako genetika igra ulogu u dugovečnosti, istraživanja pokazuju da je životni vek složena interakcija između načina života i genetskih faktora. Uzimajući u obzir sve ove faktore, možda postoji ključ za dug i zdrav život koji leži u našoj ishrani i načinu života, a ove plave zone pružaju inspiraciju i putokaz kako postići tu ravnotežu.
