Pre nekoliko godina, istraživači su došli do uznemirujućeg otkrića da su u mozgu ljudi sa Alchajmerovom bolešću poremećene nakupine abnormalnih proteina rasle 15 ili čak 20 godina pre njihove dijagnoze. To znači da se ove naslage patološkog izgleda tiho akumuliraju u mozgovima miliona naizgled zdravih pojedinaca u 50-im i 60-im godinama.
Nedavno su naučnici otkrili da test krvi može otkriti to tiho oštećenje sa iznenađujućom tačnošću. Oko 13% ljudi starosti od 75 do 84 godine ima Alchajmerovu bolest, što znači da bi značajan deo mlađih ljudi trebalo da bude pozitivan. Ali da li je bolje da znamo?
Postoji nekoliko lekova za Alchajmerovu bolest za ljude sa simptomima – i ništa za osobe bez simptoma. Vodeći lekovi su skupe infuzije antitela koje uklanjaju većinu vidljivih naslaga, zvanih amiloid, ali ne usporavaju degeneraciju neurona. Oni su pokazali samo skromnu sposobnost da zaustave napredovanje bolesti. Ništa ne može da preokrene svoj tok.
Test krvi koji izaziva sve uzbuđenje meri nivoe proteina zvanog p-Tau 217. Studija objavljena u Nature Medicine i druga objavljena u januaru u Journal of the American Medical Association pokazala je da ovaj test funkcioniše kao i druga dijagnostika Alchajmerove bolesti— PET skeniranje i uzimanje uzoraka cerebrospinalne tečnosti nakon lumbalne punkcije. To znači da verovatno nije samo prediktor rizika, već pokazatelj da nešto već nije u redu u vašem mozgu.
Neki lekari zamišljaju da će Alchajmerovi testovi postati rutinski poput merenja holesterola – mada će, naravno, rezultati verovatno biti daleko zastrašujući i, za sada, dramatično manje delotvorni.
Test tako dobro funkcioniše jer „zaista odražava osnovnu patologiju Alchajmerove bolesti“, rekao je Henrik Zeterberg, profesor neurohemije na Univerzitetu Geteborg u Švedskoj. Bolest može da počne kada se protein koji se zove beta amiloid skuplja izvan neurona, ali to samo po sebi neće nužno izazvati oštećenje – tako da testovi za beta amiloid nisu baš prediktivni.
Progresija do prave Alchajmerove bolesti počinje kada se promene dešavaju unutar neurona, uključujući još jedno nakupljanje proteina zvano tau zapleti. U toj fazi, neuroni počinju da se smanjuju i u tom procesu proizvode modifikovani protein – p-tau 217.
Ali nije jasno šta ljudi mogu da urade sa saznanjem da imaju povišen p-tau 217. Skot Smol, neurolog sa Univerziteta Kolumbija, rekao je da se to pitanje nedavno pojavilo u razgovoru sa njegovim kolegama, a većina njih je rekla da je d uzeti jedan od dostupnih lekova protiv antitela.
Ti lekovi rade izvanredan posao čišćenja tih amiloidnih plakova. Ovo su najvidljiviji znaci bolesti nakon obdukcije – poput „žičastih gnezda“ koje zagađuju mozak, rekao je Small. Ali naučnici se još uvek ne slažu oko veze između amiloidnih plakova i kognitivnih efekata bolesti. Lekovi ne raščišćavaju tau zaplete niti sprečavaju umiranje neurona, rekao je on. U najboljem slučaju usporavaju napredovanje bolesti za oko 30%.
Prvi od ovih lekova protiv antitela koji je dobio odobrenje Uprave za hranu i lekove bio je Biogenov adukanumab, slavljen kao hit sa pojedinačnom cenom od 56.000 dolara godišnje. Ali na kraju, Biogen ga je napustio zbog zabrinutosti zbog nedoslednih kliničkih ispitivanja i ozbiljnih neželjenih efekata. Prošle godine, FDA je odobrila sličan lek, lekanemab, koji je pokazao doslednije dokaze za skromno usporavanje simptoma, ali i rizik od oticanja mozga i krvarenja.
Neki lekari brinu da će farmaceutska industrija iskoristiti strah koji okružuje Alchajmerovu bolest da proda više ovih skupih lekova ljudima za koje je malo verovatno da će imati koristi.
Prošle godine, Udruženje za Alchajmerovu bolest, u saradnji sa panel naučnicima, iznelo je predlog da se kognitivno normalni ljudi označavaju kao da imaju „fazu 1 Alchajmerove bolesti“ ako su pozitivni na biomarkere u krvi kao što je p-tau 217. Eric Videra, profesor medicine i gerijatar na Kalifornijskom univerzitetu u San Francisku, rekao je da su mnogi panelisti imali veze sa farmaceutskom industrijom. Neki će zaraditi novac ako mogu da redefinišu bolest tako da obuhvate asimptomatske ljude, a ponovno označavanje nije pružilo jasnu korist pacijentima, koji bi se mogli suočiti sa emocionalnim stresom, stigmom i diskriminacijom ako se informacija provuče.
Nijedan test nije savršen, tako da bi neizbežno bilo lažnih pozitivnih rezultata ili ljudi čija je degeneracija bila toliko spora da su verovatno umrli od nečeg drugog pre nego što primete simptome. Videra je zabrinuta da bi testovi mogli tiho da dođu do standardnih krvnih panela, nakon čega bi milioni ljudi bili užasnuti kada bi im rekli da imaju Alchajmerovu bolest.
Uprkos ovim zabrinutostima, istraživači su oduševljeni snagom ovog testa krvi za ubrzanje njihovog napretka ka boljim tretmanima.
Lekovi protiv antitela nisu odobreni za asimptomatske ljude, ali postoji siva zona jer većina nas ima povremene mentalne propuste. I lekari mogu prepisati lekove van etikete. Biće potrebno vreme i dobre epidemiološke studije da se utvrdi kako se tumači p-tau 217 test. Koliko visoko očitavanje treba smatrati abnormalnim ili opravdati lečenje?
Takođe je moguće da će postojeći lekovi protiv antitela sprečiti bolest ako se daju dovoljno rano. Reisa Sperling, istraživač sa Harvarda, sprovodi klinička ispitivanja na ljudima bez simptoma, koristeći p-tau 217 test za skrining dobrovoljaca.
Drugi imaju drugačiji pristup – za koji se nadaju da će se približiti osnovnom uzroku bolesti. Small, iz Kolumbije, rekao je da ispituje promene u načinu na koji se proteini transportuju unutar ćelija. Napravio je analogiju sa naslagama holesterola u arterijama. Možete ciljati lekove na razbijanje naslaga, ali je efikasnije koristiti lekove koji sprečavaju jetru da proizvodi prekomerni holesterol.
U najluđim nadama istraživača, preventivni lekovi će postati toliko dobri da pozitivan test na Alchajmerove proteine ne bi bio ništa strašniji od očitavanja visokog holesterola. Pred njima je dug put.
