Dijeta „predaka“, poput paleo dijete, veoma je popularna u Australiji, ali stručnjaci iz UNSV Sidneja i Australijskog muzeja imaju pitanja.
Šta se dešava kada izvučete pećinskog čoveka iz pećine i ubacite ga u restoran brze hrane?
Neki naučnici kažu da ovaj eksperiment živimo u savremenom društvu. Evoluirali smo da bismo jeli ishranu lovaca i sakupljača tokom paleolitske ere, perioda od pre oko 2,6 miliona godina do otprilike 10.000 godina pre nove ere. Naša tela još nisu navikla na uzgojenu i visoko obrađenu hranu, sa ozbiljnim zdravstvenim posledicama poput visokog krvnog pritiska, začepljenih arterija i dijabetesa tipa 2.
Ova ideja podstiče trenutnu pomamu za ishranom predaka, ohrabrujući nas da ponovimo izbor hrane naših praistorijskih predaka lovaca-sakupljača. Paleo dijeta je najpopularnija varijacija; u istraživanju Finder-a iz 2022. 8% Australaca je izjavilo da planira da proba.
„Mislim da je paleo dijeta popularan trend ovih dana zbog velike rasprostranjenosti prerađene hrane. Mnogi ljudi to vide kao nezdrav izbor, pa žele da jedu manje obrađenih namirnica“, kaže Lachlan Hart, koji je doktorirao. .D. u paleontologiji kičmenjaka na UNSV Science-u i Australijskom muzeju.
Dijeta predaka obično preporučuje dosta nemasnog mesa, morskih plodova, voća i povrća i izbegavanje žitarica i prerađene hrane. Mlečni proizvodi su dozvoljeni samo ako su sirovi – nisu pasterizovani ili drugačije prerađeni.
„Na neki način, takozvana primarna ili ishrana predaka nije drugačija od australijskih smernica o ishrani. One preporučuju ograničavanje diskrecione hrane kao što su keksi, kolači, peciva, bezalkoholna pića, prerađeno meso i drugi prerađeni proizvodi“, kaže vanredni profesor Sara Grafenauer , koji je akreditovani dijetetičar i istraživač u UNSV Medicine & Health.
„Ali postoje i neki problemi oko primarnih dijeta koje ljudi možda neće shvatiti.“
Neki stručnjaci dovode u pitanje premisu ishrane predaka. Kako su ljudi zaista jeli tokom paleolitske ere? I da li je ponavljanje ovih dijeta korisno za nas?
Hart kaže da istraživači mogu da razumeju mnogo o drevnim ljudima iz fosila i arheoloških zapisa. Analiza ljudskih ostataka, kao i alata i predmeta oko njih, može otkriti uvid u njihovu ishranu i zdravlje.
„Postoje direktni dokazi o ljudskoj ishrani koje možemo videti u fosilnim i arheološkim zapisima. Ovo uključuje alate koji bi se koristili za ishranu, životinjske kosti sa tragovima ovih oruđa (kao dokaz klanja), mikroodeću na zubima hominida i elemente u tragovima. (izotopi) prisutni u zubnoj gleđi i promene u veličini mozga, što bi ukazivalo na dijetu“, kaže Hart.
Međutim, prema Fren Dori, šefu izložbi u Australijskom muzeju, postoji veliki nesporazum o ishrani predaka.
„Dobijamo mnogo pitanja u muzeju — ljudi traže od nas da objasnimo šta je paleo dijeta iz arheološke perspektive. I nailazimo na nekoliko osnovnih zabluda“, kaže Dori, koja ima diplomu iz arheologije i paleontologije sa Univerziteta u Sidneju.
„Ne postoji nijedna paleolitska dijeta“, kaže Dori.
„Pre svega, paleolit pokriva period od miliona godina. I ljudska ishrana tokom ovog perioda bila je neverovatno raznolika, u zavisnosti od toga gde su živeli, doba godine i šta je bilo dostupno.“
Kada većina ljudi zamišlja ishranu pećinskog čoveka, misli na meso i životinjske proizvode (često sirove), sa ograničenim brojem voća, povrća i žitarica. Međutim, istraživači su otkrili da je to tačno samo za neke grupe ljudi, ponekad.
„Postojale su grupe u kojima je crveno meso bilo zaista važan deo njihove ishrane, obično one daleko od okeana bez pristupa ribi i drugim morskim plodovima… Ali to se menjalo iz sezone u sezonu. Možda je ishrana bila 70% mesa u jednoj fazi sa životinje migriraju kroz to područje, a onda padne na 20% u druga doba godine“, kaže Dori.
Neke ishrane predaka preporučuju konzumaciju sirovog mesa i nepasterizovanih mlečnih proizvoda, što može predstavljati rizik za bezbednost hrane, kaže Grafenauer.
„Nepasterizovana mlekara nije nešto što normalan potrošač može samo da ode u supermarket i kupi. Naša mlekara je pasterizovana da bi nas zaštitila od potencijalnih bakterija“, kaže Grafenauer.
„Kao naučnici za hranu i dijetetičari, priznajemo da neke namirnice moraju biti prerađene da bi se konzumirale i da bi bile bezbedne… Ono što ljudi ne razumeju je da kada su pećinski ljudi jeli sirovu hranu, ponekad im je bilo jako loše.
Još jedna popularna komponenta ishrane predaka je jetra, koja je bogata vitaminima i mineralima. Međutim, jetra takođe može biti toksična u velikim količinama zbog visokog sadržaja vitamina A.
„Vitamin A je vitamin rastvorljiv u mastima, uskladišten u našem masnom tkivu. Ako ga imamo previše u ishrani, na primer ako jedemo puno jetre, ne možemo ga se lako otarasiti. I previše vitamina A može da vam pozli“, kaže Grafenauer.
Prema Dori, naša tela se nisu zamrznula na vreme na kraju paleolita. Naša tela su se razvijala zajedno sa našim promenljivim životnim stilovima, što znači da isključivanje „uzgojene“ hrane kao što su žitarice i mlečni proizvodi nije neophodno.
„Genetski, mi nismo isti kao što su ljudi bili pre 10.000 godina. Postoji značajan broj genetskih mutacija koje su se desile širom planete, a mnoge od njih imaju veze sa našom sposobnošću da varimo mleko i pšenicu“, kaže Dori .
„Znamo da su na nekim lokacijama ljudi konzumirali mleko i pšenicu, kao i druge žitarice, u značajnim količinama, čak i tokom neolita, pre nego što je poljoprivreda postala standard.“
Žitarice ne samo da mogu da svare savremeni ljudi, već mogu doneti i značajne zdravstvene koristi.
„Dijete predaka obeshrabruju žitarice bez obzira na njihov kvalitet… Ali moje istraživanje pokazuje da cela žitarica mogu pomoći u prevenciji bolesti poput dijabetesa tipa 2 i kardiovaskularnih bolesti“, kaže Grafenauer.
„Takođe smo uradili i druga istraživanja koja pokazuju da konzumacija celog zrna može pomoći u prevenciji raka, posebno raka creva… Cela zrna mogu stimulisati antioksidativnu aktivnost u crevima i pomoći u sprečavanju kancerogenih aktivnosti.
Ljubitelji ishrane predaka su fiksirani na hranu – ali to je samo jedan aspekt zdravog načina života.
„Jedan od razloga zašto su naši preci bili tako ‘zdravi’ je što nisu išli u prodavnicu po hranu. Išli su u šetnju, lov i skupljanje. Energija koju su trošili samo da bi dobili hranu bila je deo zdravstvene koristi “, kaže Dorei.
„Nisu sedeli ceo dan. I to je neverovatno važan deo priče koji se stalno zanemaruje.“
