Veterani srednjih godina koji su doživeli potres mozga usled eksplozija eksplozivnih naprava mogu imati biomarkere u kičmenoj tečnosti slične ljudima koji razviju Alchajmerovu bolest, prema novoj studiji objavljenoj u onlajn izdanju časopisa Neurologija od 13. marta 2024.
Traumatska povreda mozga (TBI) je uzrokovana udarcem, udarcem ili trzajem u glavu ili povredom glave uzrokovanom padom, sudarima motornih vozila, napadima ili kod vojnog osoblja, povredama od eksplozije i udarca.
Blaga TBI, takođe poznata kao potres mozga, je kada osoba može izgubiti ili imati promenu svesti. Gubitak svesti je kratak i traje od nekoliko trenutaka do 30 minuta.
„Prethodna istraživanja su pokazala da umerene do teške traumatske povrede mozga mogu povećati rizik od Alchajmerove bolesti kod osobe“, rekla je viši autor studije Elaine Peskind, MD, iz Severozapadnog istraživačkog, obrazovnog i kliničkog centra za mentalne bolesti pri VA Puget Sound Health Care Sistem. i Medicinski fakultet Univerziteta Vašington u Sijetlu.
„Ono što je manje poznato je da li blage traumatske povrede mozga od vojne obuke i borbe mogu takođe povećati rizik za osobu. Naša studija je otkrila da ovi potresi zaista mogu povećati rizik od Alchajmerove bolesti.“
Studija je uključivala 51 veterana koji su doživjeli potres mozga od najmanje jedne eksplozije u ratnoj zoni ili kombinacije eksplozije i povreda od udara. Upoređeni su sa 85 veterana i civila koji nikada nisu iskusili TBI. Učesnici su imali prosečnu starost od oko 35 godina, a svi osim jednog učesnika bili su muškarci.
Ljudi u grupi sa potresom mozga doživeli su u proseku 20 udarnih potresa mozga i prosečno dva udarna potresa.
Svi učesnici su polagali testove razmišljanja i pamćenja. Imali su i lumbalne punkcije radi prikupljanja likvora. Istraživači su merili nivoe amiloida-beta i tau u kičmenoj tečnosti, biomarkera koji mogu biti rani znaci Alchajmerove bolesti.
Istraživači su otkrili sa povećanjem starosti, oni sa blastnim potresom mozga imali su niže nivoe amiloida beta, i Aβ42 i Aβ40, u kičmenoj tečnosti od grupe bez potresa mozga. U dobi od 50 godina, oni sa eksplozijom potresa mozga imali su nivoe Aβ42 u proseku za 154 pikograma po mililitru (pg/mL) niže od grupe bez potresa mozga; Nivoi Aβ40 kod onih sa blastnim potresom bili su 1.864 pg/mL niži od grupe bez potresa mozga.
Rezultati su ostali nepromenjeni sa prisustvom alela APOE-ε4, genetskog faktora rizika za Alchajmerovu bolest. Istraživači nisu pronašli razliku u tau nivoima kičmene tečnosti između dve grupe.
Peskind je primetio: „Smanjenje nivoa Aβ42 u kičmenoj tečnosti pokazalo se u drugim studijama kao marker akumulacije amiloida u mozgu, što odražava jedan od najranijih koraka u razvoju Alchajmerove bolesti. Nivoi koje smo videli u ova studija je počela oko 45 godina, otprilike 20 godina ranije nego što se to vidi u opštoj populaciji.“
Istraživači su takođe otkrili da su niži nivoi amiloida kičmene tečnosti povezani sa lošijim performansama na testovima pamćenja i razmišljanja u starijim godinama.
U dobi od 50 godina, za test pravljenja traga gde učesnici povezuju niz tačaka što je brže moguće, a pritom ostaju tačni, prosečno vreme za grupu sa potresima mozga bilo je 34 sekunde duže od grupe bez potresa mozga. Pored toga, na testu koji meri verbalno pamćenje i uključuje traženje ljudi da se sete reči nakon 20-minutnog odlaganja, oni sa potresom mozga su u proseku postigli 4,2 poena niže od onih bez potresa mozga. Oni sa potresom mozga postigli su 8,8 poena u poređenju sa onima bez potresa sa 13,1 poen.
„Naši podaci pokazuju da biomarkeri u kičmenoj tečnosti povezani sa potresima mozga usled eksplozija dele neka svojstva sa procesima koji dovode do Alchajmerove bolesti kasnije u životu“, rekao je Peskind. „Iako se naše istraživanje ne bavi u potpunosti da li će veterani koji dožive ove povrede razviti Alchajmerovu bolest, to povećava mogućnost da su na putu koji vodi do demencije.“
Ograničenje studije je bilo to što je studijska grupa bila mlada i imala je mali broj učesnika starijih od 45 godina, što je starost mnogo pre nego što se proces koji je u osnovi Alchajmerove bolesti obično počeo da se pojavljuje. Li je rekao da su potrebne duže studije sa više učesnika koje uključuju skeniranje koje meri nivoe amiloida u mozgu.
