Profesor neuronauke Ivon Nolan i dr. student Sebastian Dohm-Hansen Allard istražuju vezu između sastava krvi i rizika od demencije, s ciljem otkrivanja faktora rizika za kognitivni pad u ranim fazama života.
Prema istraživanju profesora Ivona Nolana i Sebastiana Dohm-Hansena Allarda sa Univerzitetskog koledža Kork, do 2050. godine, globalna populacija odraslih starijih od 60 godina će se približno udvostručiti, što će rezultirati više od 153 miliona slučajeva demencije. Da bi se suprotstavili ovom rastućem izazovu, istraživači se fokusiraju na mogućnost korišćenja sastava krvi kako bi identifikovali rizike od demencije.
Nolan i Allard ističu da se mozak ne menja konstantnom brzinom tokom života, već prolazi kroz različite faze bržeg ili sporijeg menjanja. Oni sugerišu da bi promene u sastavu krvi mogle ubrzati proces starenja mozga, ali ovaj koncept takođe nudi mogućnosti za ranu dijagnostiku i intervenciju.
„Važno je otkriti faktore rizika za kognitivni pad pre nego što pacijent dostigne starost, kada je često prekasno za intervenciju“, objašnjavaju Nolan i Allard. Analiza prisustva upalnih molekula u krvi odraslih srednjih godina pokazala je mogućnost predviđanja kognitivnih promena 20 godina kasnije, što ukazuje na značaj „srednjih godina“ za buduće zdravlje mozga.
Dodatno istraživanje ukazuje da fizička aktivnost može imati blagotvoran efekat na mozak putem glasnika koji se prenose krvlju, suprotstavljajući se efektima starenja. Nolan i Allard ističu mogućnost korišćenja ovih saznanja kako bi se stabilizovalo klatno ubrzanog starenja mozga.
Ova istraživanja otvaraju nova vrata za razumevanje i prevenciju demencije, nudeći mogućnosti za rano otkrivanje i intervenciju kako bi se zaštitilo zdravlje mozga tokom celog životnog veka.
