Vivek Murthi, američki generalni hirurg, nedavno je upozorio da „društveno nepovezanost“ ima sličan efekat na smrtnost kao pušenje do 15 cigareta dnevno. Ova izjava je naširoko objavljena u medijima, uključujući Washington Post, Times i Daily Mail. Ali odakle ova cifra „15 cigareta dnevno“?
Dr Murthi se poziva na studiju objavljenu 2010. godine koja je istraživala društvene odnose i stope smrtnosti. Istraživači su kombinovali podatke iz 148 studija o ovoj temi, u onome što je poznato kao „meta-analiza“, da bi došli do robusnijeg statističkog odgovora na svoja pitanja.
Metaanaliza je sadržala podatke o 300.000 učesnika koji su proučavani u proseku sedam i po godina. Istraživači su istraživali u kojoj meri društveni odnosi mogu uticati na rizik od prerane smrti, aspekte društvenih odnosa koji će najverovatnije predvideti ranu smrt i sve faktore koji umanjuju rizik.
Zaključili su da usamljeni ljudi imaju 50% veću šansu da prerano umru od ljudi sa jakim društvenim vezama. Zatim su koristili statistički alat nazvan „modeli slučajnih efekata“ da bi izračunali da je uticaj društvenih odnosa na rizik od smrti uporediv sa dobro utvrđenim faktorima rizika za smrt, kao što je pušenje cigareta.
Iako je metodologija koju su istraživači koristili bila dobra – a usamljenost je svakako štetna po zdravlje – moglo bi se tvrditi da je analogija „ekvivalent 15 cigareta dnevno“ senzacionalistička.
Istraživači su takođe istakli da su zdravstveni rizici od usamljenosti slični konzumiranju alkohola (više od šest pića dnevno) i da prevazilaze druge faktore rizika, poput fizičke neaktivnosti i gojaznosti. Ipak, ova poređenja se retko pominju u medijima ili glavnim govorima jer nemaju isti uticaj kao pušenje.
Poređenje pušenja takođe ima potencijal da poveća teret ljudi koji se osećaju usamljeno i da pogorša stigmu povezanu sa usamljenošću. Međutim, efikasnost analogije ne može se potceniti. Trinaest godina kasnije, list nastavlja da podiže svest o usamljenosti i povezanim štetnim posledicama po zdravlje. Obraćanje dr Viveka Murtija o usamljenosti.
Druge studije koje su podjednako snažne, ali možda ne uspevaju da dođu do naslova na isti način, takođe su pokazale niz zdravstvenih stanja povezanih sa usamljenošću i društvenom izolacijom, uključujući srčane bolesti i moždani udar, dijabetes tipa 2, reumatoidni artritis i rak. Čak i oporavak nakon operacije srca može biti ugrožen izolacijom.
Stanja mentalnog zdravlja takođe mogu biti izazvana usamljenošću, uključujući gubitak nade, depresiju, probleme sa spavanjem, zloupotrebu alkohola i druge psihijatrijske poremećaje. Usamljeni ljudi takođe imaju povećanu osetljivost na društvenu pretnju. Veruje se da usamljenost ima evolucionu funkciju koja se oseća na sličan način kao glad ili žeđ i da je signal ljudima da promene svoj životni stil i društvene veze. Međutim, kada usamljenost postane hronična, može biti drugačije da se izvuče i da ljudi znaju kako da prevaziđu negativna osećanja koja doživljavaju.
Usamljenost je takođe povezana sa povećanim rizikom od razvoja demencije.
Broj ljudi koji doživljavaju usamljenost naglo se povećao tokom pandemije, uključujući među mladim odraslim osobama. Pandemija je takođe ubrzala društvene transformacije, kao što su rad na daljinu i onlajn kupovina, što je pogoršalo epidemiju usamljenosti.
Potreba za rešavanjem usamljenosti je dodatno pojačana njenim troškovima za zdravstvene usluge, preduzeća i privrede. Godišnji trošak usamljenosti za britansku ekonomiju i poslodavce u privatnom sektoru u Velikoj Britaniji mogao bi da iznosi čak 32 milijarde funti, odnosno 2,5 milijardi funti.
Dakle, dok je dr Murti u pravu – usamljenost može štetiti vašem zdravlju koliko i pušenje – postoje i mnogi drugi načini za merenje njenih štetnih uticaja.
