Ako pretražujete „Isus škampi“ na Fejsbuku, možda ćete naići na desetine slika rakova generisanih veštačkom inteligencijom (AI) isprepletenih u različitim oblicima sa stereotipnom slikom Isusa Hrista.
Neke od ovih hiperrealističnih slika su prikupile više od 20.000 lajkova i komentara. Dakle, šta se tačno dešava ovde?
„Teorija mrtvog interneta“ ima objašnjenje: AI i botovi generisani sadržaji su nadmašili internet koji su generisali ljudi. Ali odakle ova ideja i da li ima ikakvog osnova u stvarnosti?
Teorija mrtvog interneta u suštini tvrdi da aktivnosti i sadržaj na internetu, uključujući naloge društvenih medija, pretežno kreiraju i automatizuju agenti veštačke inteligencije.
Ovi agenti mogu brzo da kreiraju postove pored slika generisanih veštačkom inteligencijom koje su dizajnirane za angažovanje (klikovi, lajkovi, komentari) na platformama kao što su Facebook, Instagram i TikTok. Što se tiče Isusa škampa, čini se da je veštačka inteligencija naučila da je trenutna, najnovija mešavina apsurda i religiozne ikonografije postala viralna.
Ali teorija mrtvog interneta ide još dalje. Čini se da mnogi od naloga koji se bave takvim sadržajem takođe upravljaju agenti veštačke inteligencije. Ovo stvara začarani krug veštačkog angažmana, koji nema jasan plan i više uopšte ne uključuje ljude.
Na prvi pogled, motivacija za ove naloge da generišu interesovanje može izgledati očigledno – angažovanje društvenih medija dovodi do prihoda od oglašavanja. Ako osoba otvori nalog koji prima povećan angažman, može zaraditi deo prihoda od oglašavanja od organizacija društvenih medija kao što je Meta.
Dakle, da li se mrtva teorija interneta zaustavlja na bezopasnoj poljoprivredi? Ili se možda ispod površine krije sofisticirani, dobro finansirani pokušaj podrške autokratskim režimima, napadima na protivnike i širenju propagande?
Iako se fenomen Isusa škampa može činiti bezopasnim (iako bizarnim), postoji potencijalno dugoročni trik.
Kako ovi nalozi vođeni veštačkom inteligencijom rastu u sledbenicima (mnogi lažni, neki pravi), veliki broj pratilaca legitimiše nalog stvarnim korisnicima. To znači da se tamo napolju stvara armija računa. Nalozi sa velikim brojem pratilaca koje bi mogli da koriste oni sa najvećom ponudom.
Ovo je kritično važno, jer su društveni mediji sada primarni izvor vesti za mnoge korisnike širom sveta. U Australiji, 46% mladih od 18 do 24 godine nominovalo je društvene medije kao glavni izvor vesti prošle godine. Ovo je povećanje sa 28% u 2022. godini, preuzimajući od tradicionalnih medija kao što su radio i TV.
Već postoje jaki dokazi da ovi naduvani botovi manipulišu društvenim medijima da bi dezinformacijama izazvali javno mnjenje – i to se dešava godinama.
U 2018. godini, studija je analizirala 14 miliona tvitova tokom desetomesečnog perioda 2016. i 2017. Otkrila je da su botovi na društvenim medijima značajno uključeni u širenje članaka iz nepouzdanih izvora. Nalozi sa velikim brojem pratilaca su legitimisali dezinformacije i dezinformacije, što je navelo stvarne korisnike da veruju, angažuju se i ponovo dele sadržaj objavljen botovima.
Utvrđeno je da se ovaj pristup manipulaciji društvenim medijima pojavio nakon masovnih pucnjava u Sjedinjenim Državama. U 2019. godini, studija je otkrila da postovi generisani botovima na Ks (bivši Tviter) u velikoj meri doprinose javnoj diskusiji, služeći da se pojačaju ili iskrive potencijalni narativi povezani sa ekstremnim događajima.
U skorije vreme, nekoliko velikih proruskih kampanja dezinformisanja imalo je za cilj da potkopa podršku Ukrajini i promoviše prorusko raspoloženje.
Otkriveni od strane aktivista i novinara, koordinisani napori su koristili botove i veštačku inteligenciju za kreiranje i širenje lažnih informacija, dostižući milione korisnika društvenih medija.
Samo na Ks, kampanja je koristila više od 10.000 bot naloga za brzo postavljanje desetina hiljada poruka prokremljskog sadržaja pripisanih američkim i evropskim slavnim ličnostima koje naizgled podržavaju tekući rat protiv Ukrajine.
Ova skala uticaja je značajna. Neki izveštaji su čak otkrili da su skoro polovinu ukupnog internet saobraćaja 2022. godine napravili botovi. Sa nedavnim napretkom u generativnoj veštačkoj inteligenciji – kao što su OpenAI ChatGPT modeli i Google Gemini – kvalitet lažnog sadržaja će se samo poboljšati.
Organizacije društvenih medija nastoje da se pozabave zloupotrebom svojih platformi. Elon Musk je istražio da se od Ks korisnika zahteva da plate članstvo kako bi zaustavili farme botova.
Nažalost, mala naknada za pristup pisanju novih korisnika je jedini način da se obuzda nemilosrdni napad botova. Trenutni AI (i farme trolova) mogu sa lakoćom da prođu „da li ste bot“.
Giganti društvenih medija su sposobni da uklone velike količine otkrivene aktivnosti robota, ako tako žele. (Loše vesti za našeg prijateljskog škampa Isusa.)
Mrtva teorija interneta zapravo ne tvrdi da je većina vaših ličnih interakcija na internetu lažna.
Međutim, to je zanimljivo sočivo kroz koje se može gledati internet. Da više nije za ljude, od ljudi – to je smisao u kojem je internet koji smo poznavali i voleli „mrtav“.
Sloboda da kreiramo i delimo svoje misli na internetu i društvenim medijima je ono što ga je učinilo tako moćnim. Naravno, upravo tu moć loši akteri nastoje da kontrolišu.
Teorija mrtvog interneta je podsetnik da budete skeptični i da se kritično krećete po društvenim medijima i drugim veb lokacijama.
