U savremenom svetu, jasno je da ekrani dominiraju našim životima. Ali da li prekomerno vreme ispred ekrana utiče na naš vid?
Dokazi pokazuju da je učestalost miopije (kratkovidosti) u porastu. Optometristi širom sveta su takođe primetili epidemiju miopije među decom – nešto što sama genetika ne može da objasni. U stvari, prema sadašnjim stopama, polovina sveta će biti kratkovida do 2050. godine.
Istraživanja o tačnim vezama između vremena pred ekranom i stope miopije još uvek se pojavljuju. Međutim, naučnici sumnjaju da postoji određeni uticaj prekomernog vremena ispred ekrana, posebno ako deca gledaju ekrane od malih nogu.
„Postoji genetska komponenta za razvoj miopije, ali znamo da se prevalencija dramatično povećala poslednjih decenija“, kaže profesorka Izabel Jalbert sa Škole za optometriju i nauku o vidu, UNSV Medicine & Health. „Prebrzo je da bi se objasnilo samo genetikom; moramo da pogledamo šta se promenilo u našem okruženju, i velika je verovatnoća da je mnogo vremena ispred ekrana faktor rizika za barem neki razvoj kratkovidosti kod dece.“
Kod miopije, očna jabučica se razvija brže od normalne i postaje predugačka, što uzrokuje zamućenje vida na daljinu. Dok se zamagljen vid može ispraviti naočarima ili kontaktnim sočivima, kada se kratkovidost pojavi, ona je nepovratna.
„Moderni tretmani poput ortokeratologije, gde ljudi ubacuju kontaktna sočiva da bi privremeno preoblikovali očnu jabučicu noću, mogu pomoći da se ispravi oblik očne jabučice“, kaže prof. Jalbert. „Ali to ne poništava miopiju – može samo pomoći u usporavanju progresije.“
Iako postoje tretmani koji mogu usporiti napredovanje miopije, oni takođe mogu biti skupi. Međutim, velika zabrinutost zbog razvoja miopije je da može povećati doživotni rizik od razvoja teškog stanja oka kao što je glaukom, odvajanje mrežnjače, katarakta i miopična makularna degeneracija, što može na kraju dovesti do slepila u nekim slučajevima.
„Kada očna jabučica previše naraste, ne može da se smanji, pa iako možemo da pomognemo u ispravljanju vida, ostaje veći životni rizik od razvoja ozbiljnih očnih stanja kasnije u životu“, kaže prof. Jalbert. „Dakle, kao i uvek, prevencija je najbolja strategija gde je to moguće.“
Čak i kratkoročno, prof. Jalbert kaže da ekrani mogu da izazovu naprezanje naših očiju i relativno brzo izazovu simptome suvih i umornih očiju. Nedavna studija prof. Jalberta otkrila je da gledanje na ekran telefona može smanjiti stopu treptanja u prvom minutu kod dece i rezultirati simptomima suvog oka.
„Gledanje ekrana je prepolovilo stopu treptanja među učesnicima, što je jedan od glavnih mehanizama za podmazivanje i zaštitu oka“, kaže prof. Jalbert. „To ne znači da postoji veza sa kasnijim razvojem stanja oka, ali smo zabrinuti zbog potencijalnih dugoročnih uticaja jer ljudi provode sve više vremena na svojim uređajima.“
Prof. Jalbert kaže da postoje neke preventivne mere koje možemo preduzeti da bismo minimizirali uticaj digitalnih ekrana na naše oči. To uključuje ograničavanje dnevnog vremena ispred ekrana prema smernicama Svetske zdravstvene organizacije — manje od dva sata dnevno za decu školskog uzrasta i nikakvo vreme ispred ekrana za decu mlađu od 2 godine.
„Nažalost, istraživači su otkrili da vrlo malo dece verovatno svakodnevno ispunjava te preporuke“, kaže prof. Jalbert.
Umesto toga, prof. Jalbert kaže da bi trebalo da se fokusiramo na to da ljudi, posebno decu, provode više vremena na otvorenom, što smanjuje verovatnoću razvoja miopije. Međutim, vreme na otvorenom neće nužno usporiti napredovanje miopije kada se pojavi.
„Što više vremena provodite na otvorenom gledajući u daljinu i širom otvorene prostore, manje vremena provodite radeći blizu posla ili gledajući u ekran“, kaže prof. Jalbert. „Ne mora da bude sve odjednom; to može biti u vreme ručka ili pešačenje do i iz škole ili kancelarije.
„Samo zapamtite da takođe zaštitite oči od sunčeve svetlosti tako što ćete nositi naočare za sunce i šešir.“
Za odrasle koji koriste ekrane ceo dan na poslu, prof. Jalbert kaže da je neophodno pridržavanje ergonomskih preporuka. Pravilno podešavanje radne stanice sa ekranima za radnu površinu na odgovarajućoj udaljenosti i visini, adekvatno prirodno osvetljenje i redovne pauze mogu pomoći u smanjenju naprezanja očiju.
„Optometristi često govore o pravilu 20-20-20“, kaže prof. Jalbert. „To znači da svakih 20 minuta pokušajte da odvojite oči od ekrana i gledajte u daljinu udaljenu 20 metara najmanje 20 sekundi.
Lako je zaboraviti, ali prof. Jalbert kaže da je važno zakazati redovne preglede očiju.
Optometristi generalno preporučuju pregled očiju svake dve godine. Za ugrožene populacije, uključujući one sa osnovnim stanjima kao što su dijabetes i autoimune bolesti, savetuju se češći pregledi.
„Nije realno reći ljudima da uopšte ne koriste ekrane, ali možemo da uradimo bolje kada je u pitanju da budemo svesniji o tome kako ekrani mogu uticati na naše zdravlje oka i upravljanju rizicima iz dana u dan“, kaže prof. Jalbert.