Vremenski ograničena ishrana, oblik povremenog posta gde se hrana unosi samo tokom određenog perioda dana, sve je popularnija strategija mršavljenja. Kortni Piterson, istraživač ishrane sa Univerziteta Alabama u Birmingemu, objašnjava da je prednost ove metode u njenoj jednostavnosti: ljudi jedu ili ne jedu, zavisno od vremena na satu.
Ovaj pristup je porastao u popularnosti, posebno na društvenim mrežama, ali postavlja se pitanje koliko je zaista efikasan. Praksa povremenog posta podrazumeva prelazak između perioda posta i jedenja, sa najmanje 14 sati bez hrane, dok je vremenski ograničena ishrana, gde se sva hrana konzumira u okviru od 10 sati ili manje dnevno, najzastupljeniji oblik.
Rane studije na miševima i male studije na ljudima sa gojaznošću sugerišu da ovakva ishrana može pomoći u gubitku težine i poboljšanju zdravstvenih markera. Ljudi na ovim planovima obično unose manje kalorija, što može dovesti do gubitka težine od 3% do 5% osnovne telesne težine.
Međutim, veća studija iz 2022. godine objavljena u časopisu New England Journal of Medicine pokazala je da nema značajne razlike između vremenski ograničene ishrane i klasičnog smanjenja kalorija po pitanju gubitka težine.
Iako je vremenski ograničena ishrana jednostavnija za održavanje, nova istraživanja predstavljena na naučnoj sesiji Američkog udruženja za srce ukazuju na moguće veće rizike od kardiovaskularnih bolesti kod onih koji prate 8-časovnu ishranu.
Stručnjaci savetuju konsultacije sa zdravstvenim radnicima pre prelaska na ovakve dijete, posebno zbog potencijalnih rizika povezanih sa preskakanjem doručka i dugotrajnim postom.
