Kada je obdukcija otkrila da je glumac Metju Peri umro od „akutnih efekata ketamina“, javnost je ponovo usmerila pažnju na aktuelnu debatu u oblasti psihijatrije: Gde je granica između proširenja pristupa leku koji može lečiti depresiju i nametanja granica kako bi se sprečila njegova zloupotreba?
Ovo pitanje postaje sve urgentnije, posebno sa sve većim brojem klinika za ketamin u SAD-u i porastom izveštaja o rekreativnoj upotrebi, uključujući i poznate ličnosti poput izvršnih direktora Silicijumske doline. Elon Musk, na primer, navodno koristi ketamin kako bi se nosio sa depresijom, ali se takođe spominje kao sredstvo za rekreaciju.
Ketamin može biti od pomoći osobama koje se bore sa teškom depresijom, ali nosi i potencijal za zloupotrebu, što je dovelo Perijevu smrt u fokus. Međutim, postoje i druge zabrinutosti, poput iskorišćavanja pacijenata od strane nekih klinika za ketamin.
Trenutno, jedini oblik ketamina odobren za lečenje depresije je sprej za nos kompanije Johnson & Johnson, esketamin, ali i dalje postoje klinike koje nude druge oblike ketamina, poput intravenoznih tretmana ili mikrodoza, bez jasnih dokaza o njihovoj efikasnosti i bezbednosti.
Regulatorne agencije kao što su Uprava za hranu i lekove i Uprava za borbu protiv droga moraju preduzeti korake kako bi bolje regulisale upotrebu ketamina i obezbedile da pacijenti dobijaju siguran i efikasan tretman. To može uključivati uspostavljanje registra ketamina kako bi se pratila upotreba van etikete i insistiranje na ličnom nadgledanju tretmana.