Od promrzlina do hipotermije, ekstremno hladno može biti opasno. Hladnoća takođe može uticati na vaša pluća.
„Naše telo daje sve od sebe da zadrži temperaturu našeg jezgra na oko 37° (celzijusa), a naša pluća su zatvorena u našoj torakalnoj duplji. Osim ako je celo telo u opasnosti, smrzavanje pluća ne bi trebalo da bude u opasnosti“, kaže dr Arian Shiari, pulmolog sa zdravstvenim sistemom klinike Maio.
Kaže da hladan suv vazduh može ući u vaša pluća i izazvati iritaciju, što dovodi do bronhospazma koji može izazvati osećaj stezanja u grudima. Vaša pluća se verovatno neće smrznuti.
Možda ćete osetiti nelagodnost ili čak peckanje od disanja na tim gorkim niskim temperaturama. To je uobičajeno.
„Naša tela su veoma dobro dizajnirana da se prilagode hladnom vazduhu koji ulazi. Postoji mnogo mehanizama koji omogućavaju zagrevanje i vlaženje vazduha pre nego što on zaista udari u pluća gde dolazi do razmene gasova“, objašnjava dr Šiari.
„Ono što se dešava je da je hladan vazduh generalno suvlji, a vaše telo radi na tome da ovo ovlaži. U tom procesu može da izazove iritaciju disajnih puteva, što rezultira procesom koji se zove bronhospazam, gde se ti disajni putevi sužavaju i zatežu, i dobijate osećaj nedostatka vazduha.“
Ekstremno hladan vazduh može biti opasan za svakoga, ali za one sa hroničnim bolestima pluća, kao što je hronična opstruktivna plućna bolest (HOBP), hladnoća može pogoršati stvari. Kod emfizema, na primer, hladan vazduh može izazvati grčeve bronhijalnog prolaza, što otežava disanje.
„Pacijenti sa respiratornim oboljenjima, bilo da je to astma, HOBP ili druge plućne bolesti, skloniji su pogoršanju simptoma ako se suoče sa hladnim zimskim uslovima. Najbolje što mogu da urade da bi se zaštitili jeste da budu spremni. Bilo da je to da imaju dodatnu zalihu svog inhalatora na nekoliko dana u slučaju nužde ili imaju generator za hitne slučajeve za svoju medicinsku opremu, kao što su ventilatori, CPAP mašine ili koncentratori kiseonika“, kaže dr Šiari.
Dr Šiari kaže da treba da pokušate da izbegnete da budete napolju tokom zimske oluje. Kaže da ako morate da budete napolju, sledite ovaj savet o disanju.
„Ako ćete udahnuti, generalno je bolje udisati kroz nos i izdisati kroz usta“, kaže on. „Vaš nos radi bolji posao u ovlaživanju i zagrevanju vazduha od usta. Imati šal koji ćete omotati oko nosa i usta ili skijašku masku, dok ste na otvorenom, može pomoći, jer može zarobiti deo te toplote i vlage.“
I pokušajte da izbegnete vežbanje napolju po hladnom vremenu ako patite od astme, HOBP ili hroničnih oboljenja pluća.
