Ponedeljak je ujutro, alarm se oglasi i već je 7:30 ujutru – a vi kasnite 30 minuta. Obično vam je potrebno 45 minuta da pređete 3 kilometra do posla, ali jutros ćete trčati 20 minuta.
Iako ćete brže stići na posao, do ručka se osećate umornije i imate utisak da ste potrošili više energije nego obično. Ipak, prešli ste istu udaljenost kao i drugih dana. Kako to može biti?
Potrošnja kalorija povezana sa bilo kojom aktivnošću naziva se „metabolički trošak“ i odgovara energiji koju troše naši organi da pređu datu udaljenost.
Ovaj metabolički trošak se može odrediti analizom kiseonika koji naša tela troše i ugljen-dioksida koji proizvode. Koristeći ovaj metod, istraživači su već 1970-ih odgovorili na naše pitanje.
Možda nije iznenađujuće što trčanje troši više energije nego hodanje za istu pređenu udaljenost. Ali zašto?
Zamislite da gledate nekoga kako trči. Sada pažljivo pogledajte vertikalno kretanje (gore i dole) njihove karlice i glave. Kada trčimo, razdaljina kojom se naše telo kreće gore-dole je veća nego kada hodamo. Da bi proizveli ovaj vertikalni pokret, mišići donjih udova moraju da generišu više sile, a to troši više energije, ali nas ne približava našem odredištu.
Dakle, kada trčimo, deo potrošene energije koristi se za pomeranje tela nagore, a ne napred. Energija potrebna za prelazak tih 3 km je stoga veća za trčanje nego za hodanje.
Ova razlika između hodanja i trčanja nije ograničena na ono što se dešava tokom same aktivnosti. Svaka fizička vežba izaziva odloženo trošenje energije, koja se dodaje potrošnji tokom aktivnosti.
Uzimajući ovo u obzir, ponovo je trčanje ono koje troši više energije nego hodanje. Neposredno nakon trčanja od 3 km, povećana potrošnja energije traje nekoliko minuta, uglavnom zbog povećanja telesne temperature i popunjavanja energetskih rezervi.
Ovaj dodatni trošak nakon trčanja je više od dva puta veći od uočenog nakon hodanja, zbog razlike u intenzitetu između dve vežbe.
Trčanje stoga uključuje veći utrošak kalorija od hodanja za istu pređenu udaljenost, pod uslovom da je brzina hodanja „normalna“ (oko 5 km/h).
Ako hodamo veoma sporo, biće nam potrebno toliko vremena da pređemo 3 km da će utrošak kalorija na kraju biti veći. Isto važi i ako je brzina hodanja veoma velika (više od 8 km/h): trčanje je energetski efikasnije.
Imamo veoma preciznu intuitivnu percepciju energetske efikasnosti određenog stila kretanja. Ako smo na traci za trčanje čija se brzina postepeno povećava, tačka u kojoj spontano prelazimo sa hodanja na trčanje poklapa se sa trenutkom kada bi hodanje postalo energetski zahtevnije nego trčanje.
U zaključku, zbog veće oscilacije centra mase i povećanog trošenja energije nakon vežbanja, trčanje na posao je energetski intenzivnije od prelaska iste udaljenosti hodanjem. Ali zapamtite, bilo da odlučite da hodate ili trčite na posao, najvažnije je da već štedite energiju!
