Možda ste ostali budni do kasno u noć, a sada se pitate da li će vam kratko spavanje na pauzi za ručak dati energiju koja vam je potrebna da biste uspešno priveli dan kraju i potencijalno nadoknadili izgubljene zdravstvene prednosti punog sna.
Prema istraživanju Centra za kontrolu i prevenciju bolesti iz 2020. godine, više od trećine odraslih u SAD ne spava preporučenih sedam ili više sati svake noći.
Stručnjaci kažu da je nedostatak sna povezan sa brojnim povećanim zdravstvenim rizicima, uključujući gojaznost, visok krvni pritisak, dijabetes, koronarnu bolest srca, moždani udar i mentalne probleme.
Rebeka Spenser, istraživač nauci o spavanju na Univerzitetu Masačusets Amherst, kaže da za zdravlje nije važna samo dužina sna, već i kvalitet tog sna, koji je određen time koliko vremena provodite u različitim fazama sna.
Kada spavamo noću, prolazimo kroz nekoliko „ciklusa spavanja“ od oko 90 minuta. Svaka se sastoji od četiri faze:
Prva dva se smatraju laganim snom, gde se vaši mišići opuštaju, temperatura tela pada, a otkucaji srca i disanje usporavaju dok tonete u san.
Treća faza, poznata kao dubok san, je kada su oči i mišići potpuno opušteni, a telo obavlja važan posao popravljanja i izgradnje kostiju, mišića i drugih tkiva, kao i jačanja imunog sistema i konsolidacije i obrade sećanja.
Brzi pokreti očiju (ili REM) je poslednja faza ciklusa spavanja. Nije tako duboka kao treća faza, ali je to kada najverovatnije sanjate i smatra se da je povezano sa učenjem, čuvanjem uspomena i regulisanjem raspoloženja.
Moli Etvud, klinički psiholog i istraživač medicine za bihejvioralno spavanje u „Johns Hopkins Medicine“, kaže da je normalno s vremena na vreme imati loš san. Ali ako ne prolazite dosledno kroz sve ove faze svake noći, to može dovesti do brojnih zdravstvenih stanja.
Dr Spenser kaže da dremanje ne može nadoknaditi te nedostatke. Iako nekoliko sati sna noću i dremanja tokom dana mogu ukupno da dodaju do šest ili više sati, zdravstvene prednosti se ne zbrajaju na isti način.
Kratko spavanje – manje od 90 minuta – obično uključuje samo lakše faze sna, a ne dubok san koji obično dobija tokom noći. I dok dremanja duža od 90 minuta mogu uključivati blagotvoran dubok san, veća je verovatnoća da će vas ostaviti pospanim i potencijalno manje budnim od kraćeg spavanja.
Međutim, postoje neke situacije u kojima kratko dremanje može biti korisno, kaže dr Etvud.
„Kada se niste dobro naspavali, dremanje zaista može poboljšati stvari poput vremena reakcije i pamćenja ako morate da radite“, dodaje ona.
Ako obično radite tokom dana, na primer, dremanje od 20 do 30 minuta može da vam vrati budnost, a da vas ne učini pospanim ili poremeti vaš san sledeće noći.
Dremanje takođe može biti posebno važno za održavanje budnosti za one koji nemaju uvek dnevni raspored—kao što su piloti, vozači, lekari ili drugi radnici u smenama. Slično, oni mogu pomoći starijim ljudima ako poremećaji spavanja u vezi sa godinama, kao što je potreba za odlaskom u toalet noću, remete njihov san.
Ako osećate potrebu da odspavate, dr Etvud savetuje da to bude kratko – ne duže od 30 minuta – tako da ne ometa vaš san sledeće noći.
Najbolje je da odspavamo popodne, „kada imamo prirodni pad budnosti i obično se osećamo pospano“.
To olakšava da brzo utonete u san.
Ali ako ste hronično umorni ili imate problema da prođete dan bez dremanja, dr Etvud preporučuje pomoć specijaliste za bihevioralno spavanje.
„Ljudi obično pate neko vreme, a zatim odu kod svog lekara primarne zdravstvene zaštite i dobiju neke lekove.“
Ali poseta specijalisti za spavanje je dugoročnije rešenje nego oslanjanje na lekove. Ovi profesionalci, obučeni u psihologiji spavanja, mogu ponuditi specifične vežbe ili strategije kao što je kognitivna bihejvioralna terapija koja vam može pomoći da dobijete san koji vam je potreban, prenosi N1 Sarajevo .
