Naučnici su oduvek znali da će smrtonosni virus preskočiti sa životinja na ljude: COVID nije bio prvi put da se desio, a neće biti ni poslednji. Da li treba da budemo zabrinuti zbog čestih izveštaja o gripu koji se otkriva kod ptica i drugih životinja?
U Hong Kongu je 1997. godine osamnaest ljudi zaraženo ptičijim gripom. Šestoro ih je umrlo. Ovo je bio prvi put da je visoko zarazna bolest H5N1 ikada viđena kod ljudi – i to je izazvalo uzbunu.
„Od tog trenutka, istraživači gripa koji proučavaju prenos sa životinja na ljude odjednom su postali mnogo bolje finansirani“, kaže profesor Derek Smit, direktor Centra za evoluciju patogena na Univerzitetu u Kembridžu. „Soj ptičijeg gripa u Hong Kongu ubijao je trećinu ljudi koje je zarazio. Ako bi to moglo da počne da se prenosi direktno između ljudi, to bi bila katastrofa.“
Svetska zdravstvena organizacija smatra da je ptičji grip velika pretnja pandemije. A svet trenutno doživljava najgoru epidemiju ptičijeg gripa ikada viđenu.
Tokom prošle godine bilo je više izbijanja ptičjeg gripa na farmama – ubijanja pilića, pataka i ćurki – nego ikada ranije. Preko 140 miliona živine je umrlo širom sveta od ove bolesti ili srodnog odstrela od oktobra 2021. godine, prema podacima Svetske organizacije za zdravlje životinja.
„Ranije smo mislili da je pet epidemija u sezoni loše, ali stotine farmi u Velikoj Britaniji su obolele od ptičijeg gripa u poslednjih dvanaest meseci“, kaže profesor Džejms Vud, šef odeljenja za veterinarsku medicinu na Univerzitetu u Kembridžu.
„Ubija ptice koje se uzgajaju na farmama veoma brzo — obično su mrtve u roku od 24 sata od pokazivanja znakova infekcije, a vidimo i masovnu smrtnost“, dodaje on.
Kao i COVID, ne postoji samo jedan soj ptičjeg gripa. Ovaj najnoviji soj je neobično fatalan za širok spektar vrsta ptica i neobično se prenosi između vrsta ptica.
Nije jasno odakle je virus došao, ali je jasno da nedavna ogromna epidemija divljih ptica izaziva infekcije na farmama, vrši pritisak na farmere i ugrožava naše snabdevanje hranom.
„Bolest ovih razmera kod divljih ptica u Evropi nikada ranije nije viđena“, kaže Vud.
„Bilo je apsolutno razorno“, dodaje on, „gurajući neke vrste na ivicu izumiranja. Ganeti, čigre i ždralovi su umrli u ogromnom broju. Lindisfarn je, na primer, nedavno bio zatvoren za javnost zbog količine divljeg bolest ptica na ostrvu“.
Vood predvodi učešće Univerziteta u novom nacionalnom konzorcijumu pod nazivom FluMap, koji okuplja osam vodećih naučnih organizacija u Velikoj Britaniji. Grupa ima za cilj da bolje razume soj H5N1 koji izaziva ovu epidemiju ptičjeg gripa bez presedana — i pronađe načine da se izbori sa tim. Njihovi rezultati će se uključiti u donošenje odluka vlade i nove strategije za zaštitu živinarske industrije i smanjenje rizika od budućeg prenosa na ljude.
Divlje ptice obično prenose ptičji grip na uzgajane ptice direktnim kontaktom, ili putem izmeta u farmama ili prodavnicama stočne hrane.
Uloga Kembridža u FluMap-u je da istražuje biosigurnost na farmama živine u Velikoj Britaniji sa ciljem sprečavanja infekcija kod ptica koje se uzgajaju. „Pokušavamo da razumemo šta ljudi zaista rade i zašto“, kaže Vud.
„Poljoprivrednici peradi treba da se postaraju da njihove ptice ne dođu u kontakt sa divljim pticama, koristeći mreže ili ih drže u zatvorenom prostoru. Mogu pokušati da odvrate divlje ptice pomoću sredstava za zastrašivanje ptica, a da nemaju bare da ih privuku“, kaže on. . „Takođe moraju da spreče unošenje izmeta divljih ptica — čišćenjem čizama ili stavljanjem novih svaki put kada uđu u šupu za živinu.
„To nije visoka tehnologija, samo je potrebno mnogo truda tokom celog dana. Često tamo gde je bilo izbijanja ptičijeg gripa na farmama, to je problem sa biobezbednošću — tako da je to delimično ljudski neuspeh.“
Čini se da su epidemije na farmama sezonske, povezane sa obrascima migracije divljih ptica. A pošto ptice mogu da lete, epidemija je sada postala globalna. Naučnici trenutno ne razumeju dinamiku infekcije u populaciji divljih ptica, što čini stalni nadzor vitalnim.
Program asimptomatskog testiranja vlade Velike Britanije je do sada otkrio vrlo malo slučajeva trenutnog ptičijeg gripa kod ljudi.
U većini slučajeva, osoba koja je prva zaražena životinjskim virusom bila je u veoma bliskom kontaktu sa životinjom. To se najčešće dešava u manje razvijenim delovima sveta.
„Kada pogledate razmere najnovije epidemije ptičijeg gripa na evropskim farmama, mislim da je neverovatno koliko je malo slučajeva kod ljudi bilo“, kaže Vud. „Tvrdim da ovaj soj nije dobro prilagođen za prenošenje na ljude, jer su ljudi koji rade na živinarskim farmama izloženi ptičjem gripu sve vreme.
Ali varijanta ptičjeg gripa koja je bliže onoj koja je ubila ljude u Hong Kongu još uvek kruži Kambodžom i Dalekim istokom. Takođe postoji zabrinutost zbog varijante koja se prenosi u Evropi i Americi jer je preskočila, ili se „prelila“ na razne druge životinjske vrste. Nekoliko slučajeva je primećeno kod lisica—koje jedu mrtve ptice, a bilo je i epidemija foka i tuljana u Peruu i na farmama minka u Španiji.
Sisari su bliži ljudima nego ptice, pa je veća verovatnoća da će preneti virus na nas. Poznato je da slepi miševi, pacovi, cibetke, vidgeoni, pa čak i kamile nose patogene koji mogu preskočiti ljude.
„Zabrinutost je što su neke od mutacija povezanih sa boljim prenosom kod ljudi otkrivene kod nekih od ovih vrsta sisara“, kaže Vud.
Smrtonosna pandemija španskog gripa iz 1918. zarazila je trećinu svetske populacije, ubivši oko 50 miliona ljudi. Veruje se da ga je izazvao ptičji grip koji je prešao na ljude.
Od izbijanja epidemije u Hong Kongu, H5 i srodni H7 virusi ptičijeg gripa se šire globalno. Nekoliko stotina slučajeva je otkriveno kod ljudi: 50% zaraženih je umrlo.
Jednoj osobi je mnogo teže da uhvati virus od druge, jer bi udahnula mnogo manju dozu od prvobitne osobe koja je bila zaražena.
„Ali s obzirom na to koliko je ptičji grip smrtonosan, postoji velika zabrinutost da se on prenosi između ljudi“, kaže Smit.
Jednom kada se osoba zarazi, virus mora evoluirati da bi se razmnožio kod ljudi i pobegao iz našeg imunološkog sistema. To mu omogućava da se počne širiti među ljudima, izazivajući lančanu reakciju koja dovodi do pandemije.
Smit je razvio tehniku pod nazivom „antigenska kartografija“, koja koristi podatke iz uzoraka virusa koje su prikupile laboratorije širom sveta da bi proučavala kako se ptičji grip i drugi virusi razvijaju. Ovo uključuje viruse koji neprestano ulaze u ljude, ali još nisu uspeli da se prenesu sa jedne osobe na drugu. Zasluge: Univerzitet u Kembridžu
„Gledamo koliko dobro ljudska antitela, nastala kao odgovor na infekciju jednim virusom, reaguju na infekciju varijantom tog virusa“, kaže Smit. „Ovo nam govori da li se virus dovoljno promenio da izbegne ljudski imuni odgovor i izazove bolest, potencijalno izazivajući pandemiju.
Za Smita, priprema za sledeću pandemiju je sve u vezi sa vakcinama.
Mnoge razvijene zemlje već imaju spremne zalihe H5 vakcine. Njegov vodeći svetski rad pomaže da se utvrdi – na stalnoj osnovi – da li će ove vakcine verovatno biti zaštitne ili ih treba ažurirati. Kao što znamo iz COVID-a, varijante se nastavljaju pojavljivati baš kada razvijamo vakcine da pokušamo da zaustavimo širenje.
„Želimo da znamo koje su ključne varijante virusa protiv kojih treba praviti vakcine, kako bismo bili bolje pripremljeni za buduće pandemije. Neke su prilično blisko povezane, tako da je cilj da se naprave vakcine koje daju širok imunitet protiv mnogih varijanti“, kaže Smit.
Smit je proučavao ljudski grip 30 godina da bi razumeo njegovu evoluciju i kako izbegava imunitet, i da li se to može predvideti. Njegova tehnika se sada koristi u procesu Svetske zdravstvene organizacije pri izboru koje varijante ulaze u godišnju vakcinu protiv gripa.
Takođe koristi grip kao model za druge patogene koje je teže proučavati u laboratoriji. Ovo je bio deo ogromne količine pripremnih istraživanja, u mnogim institucijama, koja su omogućila tako brz odgovor kada se COVID pojavio kod ljudi 2019.
„Reakcija na COVID-19 je izgledala kao haos, ali istina je da je svet dobro prošao u pandemiji — i biće još bolji sledeći put“, kaže Smit.
„Brzina kojom su se razvijali testovi i proizvodile vakcine, a kliničari su otkrili da je najbolji način za lečenje COVID-a bio je zahvaljujući svom poslu obavljenom ispod radara u proteklih dvadeset godina – od čega je veliki deo bio u pripremi za ozbiljnu pandemiju.“
Koristeći antigensku kartografiju za upoređivanje sličnosti varijanti virusa kako se pojavljuju, Smit je uveren da se sadašnje vakcine mogu ažurirati kako bi radile protiv budućih varijanti.
„Vakcine su naša najbolja zaštita — one su spasile najviše života u pandemiji COVID-a“, kaže on. „Nema razloga zašto se ne mogu napraviti barem tako brzo za buduće pandemije – a sigurno će biti još jedne pandemije gripa.“