Putovanje u svemir i nulta gravitacija mogu uticati na telo. Nova studija je otkrila da astronauti koji ranije nisu imali glavobolje mogu iskusiti migrenu i glavobolju tipa napetosti tokom svemirskog leta na duge udaljenosti, što uključuje više od 10 dana u svemiru. Studija je objavljena u časopisu Neurologija.
„Promene u gravitaciji izazvane svemirskim letom utiču na funkciju mnogih delova tela, uključujući i mozak“, rekao je autor studije V. P. J. van Oosterhout, MD, Ph.D, sa Medicinskog centra Univerziteta Leiden u Holandiji.
„Vestibularni sistem, koji utiče na ravnotežu i držanje, mora da se prilagodi sukobu između signala koje očekuje da primi i stvarnih signala koje prima u odsustvu normalne gravitacije. Ovo može dovesti do svemirske bolesti kretanja u prvoj nedelji, od kojih je glavobolja najčešće prijavljivan simptom. Naša studija pokazuje da se glavobolje javljaju i kasnije tokom svemirskog leta i mogu biti povezane sa povećanjem pritiska unutar lobanje.“
U studiji su učestvovala 24 astronauta iz Evropske svemirske agencije, američke Nacionalne uprave za aeronautiku i svemir (NASA) i Japanske agencije za istraživanje svemira. Bili su dodeljeni ekspedicijama Međunarodne svemirske stanice do 26 nedelja od novembra 2011. do juna 2018.
Pre studije, devet astronauta je izjavilo da nikada nisu imali glavobolje, a troje je imalo glavobolju koja je ometala svakodnevne aktivnosti u poslednjih godinu dana. Niko od njih nije imao istoriju ponavljajućih glavobolja niti mu je ikada dijagnostikovana migrena.
Od ukupnog broja učesnika, 22 astronauta su doživela jednu ili više epizoda glavobolje tokom ukupno 3.596 dana u svemiru za sve učesnike.
Astronauti su završili zdravstvene preglede i upitnik o istoriji glavobolje pre leta. Tokom svemirskog leta, astronauti su ispunjavali dnevni upitnik za prvih sedam dana i nedeljni upitnik svake sledeće nedelje tokom svog boravka u svemirskoj stanici.
Astronauti su prijavili 378 glavobolja tokom leta. Istraživači su otkrili da je 92% astronauta iskusilo glavobolju tokom leta u poređenju sa samo 38% njih koje je imalo glavobolje pre leta.
Od ukupnih glavobolja, 170, ili 90%, bile su glavobolje tenzionog tipa, a 19 ili 10% bile su migrene.
Istraživači su takođe otkrili da su glavobolje bile većeg intenziteta i verovatnije da će biti nalik migreni tokom prve nedelje svemirskog leta. Tokom ovog vremena, 21 astronaut je imao jednu ili više glavobolja za ukupno 51 glavobolju. Od 51 glavobolje, 39 se smatralo glavoboljama tenzionog tipa, a 12 su bile migrene slične ili verovatne migrene.
U tri meseca nakon povratka na Zemlju, niko od astronauta nije prijavio glavobolje.
„Potrebna su dalja istraživanja da bi se otkrili osnovni uzroci svemirske glavobolje i istražili kako takva otkrića mogu pružiti uvid u glavobolje koje se javljaju na Zemlji“, rekao je Van Oosterhout. „Takođe, potrebno je razviti efikasnije terapije za borbu protiv svemirskih glavobolja, jer za mnoge astronaute ovo predstavlja veliki problem tokom svemirskih letova.
Ovo istraživanje ne dokazuje da odlazak u svemir izaziva glavobolju; pokazuje samo asocijaciju.
Ograničenje studije bilo je to što su astronauti prijavili sopstvene simptome, tako da možda nisu tačno zapamtili sve informacije.
