Majk Hosfeld je otključao teška crna čelična vrata sefa svog doma, otkrivajući i moderno i starinsko vatreno oružje, od kojih neka datiraju iz ranih 1900-ih.
„Većina ovoga je moje. Ovde ima nekoliko oružja koje pripada drugim ljudima“, rekao je.
Hossfeld redovno skladišti vatreno oružje za druge koji prolaze kroz krizu mentalnog zdravlja ili težak period. To postavlja vreme i prostor između njih i njihovog oružja, što može značajno smanjiti rizik od samoubistva.
Hossfeld je prvi put uskladištio vatreno oružje, za svog komandanta Nacionalne garde, 1980-ih, nakon što je komandant govorio o samoubistvu.
„Nosili smo oružje u futroli za rame. Tako da sam samo prišao i skinuo kaiš i rekao da ću njegovo oružje za njega spremiti u svoju kutiju za alat“, prisjetio se Hossfeld.
Njegov komandant se oporavio i bio je veoma srećan što je dobio oružje nazad, rekao je Hosfeld. I to je cela premisa, rekao je Hosfeld, zakona iz Montane usvojenog ranije ove godine: da se olakša pomoć prijatelju da prebrodi krizu mentalnog zdravlja i da se ublaži neposredan rizik od samoubistva dok im ne bude bolje.
Zakon štiti ljude koji čuvaju vatreno oružje za druge od pravne odgovornosti ako se neko samopovredi nakon što uzme oružje.
Zvaničnici javnog zdravlja se nadaju da će to podstaći više ljudi poput Hossfelda da čuvaju vatreno oružje za porodicu i prijatelje. Takođe žele da podstaknu prodavnice oružja i strelišta da ponude skladište za javnost.
Zvaničnici javnog zdravlja Montane kreiraju mapu lokacija na kojima se čuva vatreno oružje, slično takozvanim mapama bezbednog skladištenja drugih država.
Montana ima drugu najveću stopu samoubistava širom zemlje, posle Vajominga, prema Centrima za kontrolu i prevenciju bolesti. Prema državnim podacima, oko 85 odsto smrtnih slučajeva iz vatrenog oružja u Montani su samoubistva. To je mnogo više od nacionalnog proseka od 60%.
Na lokalnoj izložbi oružja ovog proleća, Luis i koordinatorka za prevenciju samoubistava okruga Klark Džes Hegstrom postavili su štand usred mora majica sa maskirnim i zaštitnim oružjem.
„Imam, kao, male pištolje na minđušama. Ja sam kul, druželjubiva sam. Nisam ovde da vam mašem prstom“, rekla je.
Umesto toga, Hegstrom razgovara sa ljudima o tome kako pokrenuti tešku temu kao što je samoubistvo i bezbedno skladištenje vatrenog oružja za sve koji su u opasnosti, sa prijateljima i porodicom.
Ponekad je njena poruka dobro primljena, ali u drugim slučajevima ljudi zaziru, što je, kako je Hegstrom rekao, znak da ima još mnogo posla da se normalizuju razgovori o vatrenom oružju i samoubistvu.
Hegstrom radi na lokalnoj „mapi bezbednog skladištenja“ koja identifikuje prodavnice oružja i druge lokacije koje žele da skladište oružje za javnost. Ona se nada da će to postati državni resurs i alat za operatere telefonskih linija za samoubistva.
Kolorado, Vašington, Luizijana i druge države implementirale su neku verziju mape bezbednog skladištenja vatrenog oružja ili kampanje javne razmjene poruka koje podstiču ljude da čuvaju vatreno oružje van kuće dok su pod povećanim rizikom od samoubistva.
Zahtevi za proveru prošlosti i varijacije u državnim i saveznim zakonima o oružju daju nekim vlasnicima prodavnica oružja pauzu kada je u pitanju skladištenje vatrenog oružja za rizične osobe ili njihovo skladištenje na mapi javnog bezbednog skladištenja.
„Nisam baš siguran da je to što trgovci vatrenim oružjem drže ugovore zaista najbolja ideja“, rekao je Ed Beal, vlasnik Capital Sports-a u Heleni.
Hegstrom je zamolio Beala da učestvuje u mapi bezbednog skladištenja za Levis i Clark Counti, ali Beal je rekao da ima mnogo pitanja o tome šta je zakonski propisano po saveznom zakonu kada je u pitanju privremeno skladištenje vatrenog oružja, posebno o tome koje bi provere prošlosti njegova prodavnica imala da uradite da im vratite oružje nakon što učestvuju u programu bezbednog skladištenja.
Neki vlasnici prodavnica oružja koji učestvuju u programima bezbednog skladištenja u drugim državama kažu da savezni zakoni o proveri prošlosti takođe mogu odvratiti ljude od korišćenja programa skladištenja.
Hammer Dovn Firearms, prodavnica oružja izvan Denvera, nalazi se na mapi sigurnog skladištenja za Kolorado.
Ideja o čuvanju oružja za javnost je u teoriji u redu, rekao je suvlasnik Kris Jandro. Međutim, rekao je, samo dve osobe su koristile usluge prodavnice.
Mnogi kupci se povlače kada čuju da će morati da prođu proveru kada se vrate po svoj pištolj, rekao je Jandro.
Ta provera prošlosti uključuje pitanja o lečenju mentalnog zdravlja.
To što se leči ne mora nužno da diskvalifikuje nekoga da dobije pištolj nazad, ali pitanja mogu biti zbunjujuća, posebno za nekoga u krizi.
NPR i KFF Health Nevs zatražili su intervju od Biroa za alkohol, duvan, vatreno oružje i eksplozive, koji reguliše radnje sa oružjem, ali nisu dobili odgovor.
Savezni zakon ne zabranjuje osobi da čuva oružje za drugu osobu.
Ali na nekim mestima, poput Njujorka i Masačusetsa, državni zakoni to mogu učiniti gotovo nemogućim, kaže Keti Barber, istraživač javnog zdravlja sa Harvarda.
„U državi Njujork, možda ste licencirani vlasnik oružja, ali i dalje ne bi trebalo da držite nečije oružje, jer bi trebalo da registrujete svako pojedinačno oružje“, objasnila je ona.
Jedino rešenje je da se zvanično prenese vlasništvo nad oružjem u prodavnici oružja. Vlasništvo bi moralo biti ponovo preneto pre nego što bi pištolj mogao da bude vraćen, rekao je Barber.
U Njujorku to uključuje podnošenje dokumentacije državi za svaki pištolj.
Druge države dozvoljavaju članovima uže porodice da drže oružje rođaka bez papirologije za prenos, ali zabranjuju članovima šire porodice ili prijateljima da to čine.
Ove zakonske prepreke jednostavno zahtevaju predugo za navigaciju tokom krize, rekla je lekarka hitne pomoći i profesorka Univerziteta Kolorado Emi Betz, koja je pomogla da se postavi mapa bezbednog skladištenja u Koloradu.
Betz je sugerisao da zakoni o prenosu oružja i proveri prošlosti uključuju izuzetke za prevenciju samoubistva. „Bilo bi lakše da daš pištolj svom rođaku, na primer“, rekla je.
To su uradili zakonodavci u državi Vašington. Nedavna promena zakona sada dozvoljava prijateljima i članovima šire porodice, a ne samo užoj porodici, da čuvaju oružje – ako postoji rizik od samoubistva.
Biće potrebno vremena da se pozabave pravnim barijerama i regulatornim pejzažom, ali to ne bi trebalo da odvrati zdravstvene zvaničnike suočeni sa rastućom krizom, rekao je Betz. Prema analizi preliminarnih podataka o smrtnosti KFF-a, broj samoubistava sa vatrenim oružjem gurnuo je nacionalnu stopu samoubistava na najviši nivo u 2022. godini.
Betz je rekao da još uvek postoji mesto za crvenu zastavu ili zakone o ekstremnom riziku koji dozvoljavaju sudovima da legalno oduzmu vatreno oružje od nekoga ko predstavlja rizik za sebe ili druge.
Ali to bi trebalo da bude poslednje sredstvo, rekla je ona.
Zagovornici prava na oružje dolaze do ideje o dobrovoljnom bezbednom skladištenju. Džejson Svant je 13 godina bio predsednik upravnog odbora Udruženja sportista prickli Pear. Udruženje ima streljanu u Heleni.
Svant je rekao da je prevazišao svoju prvobitnu nevoljnost i počeo da radi sa zdravstvenim zvaničnicima okruga Levis i Clark nakon što je čuo priče ljudi koji su pozajmili svoje oružje ili držali nečije oružje da bi sprečili krizu. „To je napravilo razliku“, rekao je on.
Nema puno podataka o tome koliko često ljudi koriste opcije javnog bezbednog skladištenja ili traže od prijatelja ili porodice da drže oružje kako bi smanjili rizik od samoubistva.
Prema istraživanju vlasnika oružja u državi Kolorado i Vašington, nešto više od četvrtine ispitanika je čuvalo vatreno oružje daleko od kuće u poslednjih pet godina. Međutim, mogli su da čuvaju oružje iz razloga van rizika od samoubistva, na primer tokom dugog odmora ili posete unucima.
Istraživači u Koloradu planiraju studiju kako bi prikupili više informacija o tome koliko često ljudi čuvaju oružje van svojih domova kako bi sprečili samoubistvo.
Biće potrebne ponovljene i široko rasprostranjene kampanje za razmenu poruka da bi se zaista promenilo ponašanje ljudi, rekao je Barber, istraživač sa Harvarda.
„Potrebna vam je vrsta zasićenja porukama koju imamo sa određenim vozačima i ‘prijatelji ne dozvoljavaju prijateljima da voze pijani,’ gde to vidite u TV emisijama, na filmovima, vidite u PSA-ima, Ona je rekla.
Neki entuzijasti oružja žele da pomognu.
Peter Vakem, dizajner prilagođenih futrola za oružje iz Sjeverne Karoline, rekao je da je periodično zapadao u krizu tokom godina. Kada se to dogodi, njegovi prijatelji uzimaju njegovo vatreno oružje i menjaju šifru sefa u njegovoj radnji.
Počeo je da priča o svojim iskustvima na raznim podcastima orijentisanim na oružje kako bi promovisao ideju bezbednog skladištenja. On ima listu ljudi koje treba da pozove „kada stvari počnu da se mrakuju“. Takođe drži poruku za sebe u svom sefu za oružje u slučaju da ga treba povući sa ivice.
„Vreme je da se obratimo, stvari će ići na bolje, nisi slab. Radiš pravu stvar. Obavi telefonski poziv. Potpisan, budući Pit“, navodi se u poruci.
