Džon (prezime zadržano) je uticajni čovek sa Floride koji je stekao slavu jedući sirovu piletinu najmanje 25 dana.
On koristi blender da samlje nekuvanu piletinu (krila i prsa) sa aromama, sirovim jajima i zelenom salatom pre nego što popije ovaj pileći smoothie. Sirova piletina i jaja imaju značajan rizik od infekcije štetnim bakterijama kao što su salmonela i kampilobakter, koje mogu izazvati teške bolesti.
Simptomi trovanja hranom su groznica, mučnina, povraćanje, dijareja i infekcije krvi koje čak i kod zdravih ljudi mogu dovesti do hospitalizacije i smrti. Pa zašto se Džon nije razboleo od trovanja hranom od tako nekonvencionalne i potencijalno smrtonosne dijete?
Džon kaže da je kontaktirao lekare u vezi sa bezbednosnim aspektima njegove ishrane sa sirovom piletinom, zbog čega se zapitamo da li su profilaktički antibiotici savetovani da ga zaštite od infekcije.
Čak i ako nije, Džon, kao i svi ljudi, ima urođene zaštitne mehanizme protiv trovanja hranom. Želudac ima jako kisele tečnosti sa pH od 1,5 do 2.
Klice koje izazivaju trovanje hranom su osetljive na kiselinu, koja oštećuje njihov DNK, a želudačna kiselina ih može čak i ubiti. U stomaku, klice takođe moraju da prevaziđu druge barijere kao što su digestivni enzimi, zarobljavanje sluzi i odbrana imunog sistema.
Želudac se prazni nakon otprilike četiri sata, tako da postoji dovoljno vremena da želudačna kiselina dezinfikuje Džonovu mešanu sirovu piletinu, čineći pilećim klicama manje sposobnim da uspostave infekciju.
Međutim, čak i kod zdravih odraslih osoba, ako je broj bakterija visok, želudačna kiselina i imunološka odbrana možda neće biti dovoljni da se njihov broj smanji na bezbedan nivo.
Naša urođena odbrana od trovanja hranom može delovati manje efikasno kod male dece, starijih osoba, trudnica i onih sa osnovnim zdravstvenim stanjem ili oslabljenim imunološkim sistemom.
Redovno uzimanje antacida takođe povećava rizik od trovanja hranom neutralizacijom želudačne kiseline.
Džon neobično meša svoju piletinu, stvarajući široku površinu za napad želudačne kiseline. Takođe, izvor njegove piletine i začina za hranu može pomoći da se zaštiti od infekcije.
Džon kaže da svoju piletinu dobija sa određene farme, tako da je verovatno sigurno pretpostaviti da je piletina veoma sveža i iz jata koje može imati nižu incidencu salmonele i kampilobaktera nego ptice iz većeg komercijalnog izvora.
Svežina je važna, jer se broj štetnih klica povećava što je meso starije. Ako je piletina koju Džon jede veoma sveža i ne konzumira je mnogo, broj klica može biti suviše mali da bi dostigao zaraznu dozu.
Međutim, bez obzira na pedigre pilića, sigurnost sirovog mesa nije moguća zagarantovati, a ono što izgleda i miriše sveže može biti opasno napunjeno klicama.
Džon je rekao svojim sledbenicima da koristi začine kao što su soja sos i začinsko bilje da poboljša nedostatak ukusa sirove piletine.
Poznato je da soja sos podstiče varenje tako što povećava lučenje želudačne kiseline kod ljudi, što bi pomoglo da se ubiju sve klice u hrani. Soja sos takođe poseduje direktnu antimikrobnu aktivnost protiv bakterija kao što su Shigella flekneri, Staphilococcus aureus, Vibrio cholera, Salmonella enteritidis i Escherichia coli.
Umaci od čilija takođe inhibiraju bakterije koje trovaju hranom, a mnoge biljke sadrže antimikrobna jedinjenja i vekovima se koriste kao konzervansi.
Aromatično bilje, kao što je timijan, moćni su inhibitori rasta klica, posebno vrste klica koje se nalaze na živini.
Ne znamo šta Džon radi da zaštiti svoje zdravlje dok jede sirovu piletinu, ali ono što je jasno je da igra igru ruleta za trovanje hranom.
Ne možete ukloniti bakterije u sirovoj piletini ili bilo kom sirovom mesu. Jedini način da meso bude bezbedno za jelo je kuvanje. Toplota efikasno ubija štetne klice, a salmonela i kampilobakter se neutrališu na temperaturama iznad 75°C.
Pravilno kuvanje piletine je jedini način na koji možete bezbedno da jedete piletinu i da ne rizikujete potencijalno smrtonosno trovanje hranom.
