Upotreba osvetljenja zasnovanog na cirkadijanskom režimu, gde je veštačko osvetljenje sinhronizovano sa prirodnim biološkim ritmovima ili „telesnim satom“ osobe, značajno poboljšava kvalitet sna i radne performanse radnika u noćnoj smeni, pokazalo je veliko novo ispitivanje.
Ispitivanje Univerziteta Flinders je među prvim strogo kontrolisanim laboratorijskim studijama koje su istovremeno procenile efekte cirkadijanskog osvetljenja na markere vremena telesnog sata, kognitivne performanse tokom radne smene i san nakon naglog prelaska na rad u noćnoj smeni.
Rezultati ispitivanja proizveli su dva rada objavljena u SLEEP-u, u kojima se otkriva da je strateško izlaganje svetlu ubrzalo prilagođavanje telesnog sata i poboljšalo budnost i performanse, kao i san nakon noćne smene.
„Cirkadijanski ritmovi odražavaju unutrašnje satove našeg tela koji kontrolišu aktivnost i vreme telesnih funkcija, uključujući naš ciklus spavanja i buđenja“, kaže istraživač spavanja sa Univerziteta Flinders, dr Hana Skot, autor knjige „Osvetljenje zasnovano na cirkadijanskim režimima poboljšava budnost, san i subjektivnost pospanost tokom simuliranog rada u noćnoj smeni“, objavljeno u SLEEP .
„Rad u smenama izaziva cirkadijalne poremećaje, za koje je dobro vremensko izlaganje svetlosti, dizajnirano da promoviše budnost i olakša cirkadijalno prilagođavanje, jedna od najmoćnijih metoda za pomoć u obnavljanju telesnog sata.
U Australiji, oko 15% do 16% australijskih radnika navodi da rade u smenama. I za muškarce i za žene, rotirajuće smene sa različitim rasporedom svake nedelje su najrasprostranjeniji tip smenskog rada.
Nalazi će biti od posebnog interesa za radnike u smenama u zatvorenim okruženjima kao što su podmornice gde je osvetljenje obično slabo.
„S obzirom na potpuni nedostatak normalnog dnevno-noćnog osvetljenja, smenski rad na podmornicama može biti posebno težak za prilagođavanje telesnog sata“, kaže dr Skot.
„Želeli smo da istražimo jedinstvene izazove koje predstavljaju noćne smene, posebno poremećaj rasporeda spavanja i buđenja, što može dovesti do smanjenog mentalnog i fizičkog učinka, lošijeg sna i zdravstvenih problema.
„Otkrili smo da je korišćenje osvetljenja zasnovanog na cirkadijanskom režimu promovisalo bolje performanse posla i san za one koji rade neredovno“, kaže dr Skot.
Grupa od 19 odraslih je učestvovala u studiji, koja se odvijala u laboratoriji FHMRI Sleep Health pod strogo kontrolisanim uslovima koji su simulirali noćna radna okruženja.
Učesnici su bili izloženi dva različita scenarija osvetljenja u periodu od osam dana kako bi uporedili kako se njihov telesni sat prilagođavao i kako su se ponašali u nizu zadataka.
Osvetljenje zasnovano na cirkadijanskom režimu, sastojalo se od uslova obogaćenih plavim i prigušenih, osiromašenih plavom bojom dizajniranih da pomognu telesnom satu da se prilagodi noćnom radu, dok je tradicionalno prigušeno osvetljenje osiromašeno plavom bojom simuliralo standardne uslove osvetljenja na podmornicama.
Istraživački tim je zatim procenio ključne cirkadijalne mere uključujući nivoe melatonina i temperaturu jezgra, zajedno sa drugim ishodima, uključujući kognitivne performanse i san.
Važno je da je tokom četiri uzastopne simulirane noćne smene, cirkadijansko osvetljenje pomeralo telesne satove učesnika oko jedan sat brže dnevno u poređenju sa standardnim osvetljenjem.
Alisha Guiett, vodeći autor knjige „Intervencija osvetljenja zasnovana na cirkadijanskom režimu ubrzava cirkadijalno prilagođavanje noćnom radnom rasporedu u okruženju podmorskog osvetljenja“, takođe objavljenog u SLEEP-u, kaže da su nalazi veoma obećavajući za poslodavce i zaposlene u noćnoj smeni.
„Sveobuhvatne prednosti osvetljenja zasnovanog na cirkadijanskim režimima za spavanje i budnost su veoma jasne iz ove studije. Naši nalazi sugerišu da se strateške intervencije osvetljenja verovatno mogu koristiti za poboljšanje učinka, sna, bezbednosti i dobrobiti radnika u noćnoj smeni izloženih neadekvatnim svetlost tokom njihove radne smene“, kaže Guiett.
„Intervencije osvetljenja na osnovu cirkadijanskog perioda značajno su ubrzale prilagođavanje učesnika na noćni rad, što bi moglo imati važne implikacije na poboljšanje zdravlja i učinka onih koji redovno rade noćne smene.
Primetno je da su nakon osvetljenja na osnovu cirkadijanskog režima, učesnici postigli skoro jedan sat više sna u poređenju sa standardnim uslovima osvetljenja, kao i prijavili niže nivoe pospanosti tokom svojih smena.
Da bi se testirala budnost, učesnici u oba uslova osvetljenja podvrgnuti su testu zadatka psihomotorne budnosti (PVT), merenju pažnje u ponašanju. Oni u uslovima osvetljenja na osnovu cirkadijanskog režima napravili su upola manje (7,4 promašaja) grešaka od onih u standardnom osvetljenju (15,6 promašaja).
Senior Flinders Health and Medical Research Institute: Istraživač zdravlja spavanja, profesor Peter Catcheside kaže: „Ova studija naglašava važnost cirkadijalnog sistema i cirkadijanskog osvetljenja kako bi se ublažili neki od značajnih izazova rada u smenama.
„To doprinosi onome što već znamo o korišćenju ovih intervencija kako bi se optimizovali radni prostori za poboljšane performanse, bezbednost i dobrobit u savremenoj radnoj snazi.
„Ovi nalazi imaju važne implikacije na uslove osvetljenja podmornica, ali i na rudarstvo i druga okruženja na radnom mestu gde uslovi osvetljenja mogu otežati radnicima u smenama da uspešno prilagode svoje telesne satove rasporedu rada“, dodaje on.
