Pandemije zaraznih bolesti, poput crne smrti u srednjem veku i španskog gripa posle Prvog svetskog rata, odnele su milione života. Iako su naučni napreci, poput vakcinacije i antibiotika, omogućili efikasno suzbijanje mnogih zaraznih bolesti, poslednjih decenija pandemije ponovo postaju globalni problem. Od osamdesetih godina prošlog veka, svet se suočio s HIV-om, SARS-om, nekoliko pandemija gripa, a poslednji u nizu je COVID-19, koji je do sada odneo više od 7 miliona života.
Naučnici sa Univerziteta u Adelaidi upozoravaju da klimatske promene, gubitak biodiverziteta i drugi ekološki poremećaji značajno doprinose porastu rizika od novih pandemija. Ljudske aktivnosti, poput uništavanja šuma, urbanizacije i poljoprivrednog razvoja, narušavaju prirodne ekosisteme koji inače regulišu bolesti. To omogućava lakši prelazak patogena sa životinja na ljude, kao što je to bio slučaj sa virusom HIV-a, koji se prenio sa majmuna u Africi, ili virusom COVID-19, za koji se veruje da potiče od slepih miševa.
Klimatske promene dodatno pogoršavaju situaciju. Kako se temperature povećavaju, komarci koji prenose bolesti šire se iz tropskih područja u umerene regione, što povećava broj ljudi izloženih bolestima poput denga groznice. Slično tome, krčenje šuma u Južnoj Americi dovelo je do povećanja populacije slepih miševa koji prenose virus besnila, što je povećalo rizik od smrtonosnih infekcija kod ljudi i životinja.
Gubitak biodiverziteta, koji narušava lanac ishrane i ravnotežu između predatora i plena, takođe doprinosi lakšem širenju bolesti. Stručnjaci navode da je pandemija COVID-19 samo jedan od primera kako ekološki poremećaji i povećan kontakt između ljudi i divljih životinja dovode do širenja novih bolesti.
„Pandemije ćemo nastaviti da doživljavamo sve dok ne preduzmemo ozbiljne korake ka rešavanju dubljih uzroka, poput klimatskih promena i gubitka biodiverziteta“, ističu istraživači. Dok se trenutne mere poput vakcinacije, socijalnog distanciranja i nošenja maski fokusiraju na neposredne uzroke pandemija, naučnici upozoravaju da su krajnji uzroci, poput uništavanja ekosistema, često zanemareni.
Sve veći broj stručnjaka promoviše koncept „planetarnog zdravlja“, koji podrazumeva da je zdravlje ljudi neraskidivo povezano sa zdravljem planete. Ovaj pristup naglašava važnost zaštite prirodnih ekosistema kako bi se smanjio rizik od budućih pandemija. Uvođenje ovog koncepta u obrazovne programe ekoloških i zdravstvenih nauka na univerzitetima širom sveta predstavlja ključan korak ka osnaživanju budućih stručnjaka da se pozabave korenitim uzrocima pandemija.
Kako klimatske promene, uništavanje prirodnih staništa, globalna trgovina i migracije nastavljaju da povećavaju verovatnoću pojave novih bolesti, stručnjaci pozivaju na hitnu potrebu za međunarodnom saradnjom i integrisanim pristupom. Samo kombinacijom smanjenja kontakta sa patogenima i rešavanjem dubljih ekoloških problema možemo smanjiti verovatnoću izbijanja novih pandemija i obezbediti dugoročnu globalnu zdravstvenu sigurnost.
