Sumnja na štetnost veštačkih zaslađivača po zdravlje se gomilaju – a sada je nova studija povezala jednu vrstu zamene za šećer sa većim rizicima od srčanih zdravstvenih problema.
Lekar-naučnik Stenli Hejzen i kolege sa Istraživačkog instituta Lerner klinike u Klivlendu želeli su da vide da li mogu da pronađu bilo kakve znakove koji bi mogli da upozore ljude da su u većem riziku od srčanog i moždanog udara.
Pronašli su ga u krvi organskih jedinjenja koja se koriste kao zaslađivači, posebno eritritola; zaslađivač koji se obično koristi u hrani sa malo šećera, bez šećera i bez ugljenih hidrata.
Među grupom od 1.157 pacijenata koji su bili podvrgnuti testovima na kardiovaskularnoj klinici, oni sa najvišim nivoima ovih jedinjenja u krvi imali su dvostruko veći rizik da umru od ili dožive veliki kardiovaskularni događaj u tri godine koje su usledile.
„Naši nalazi ukazuju na potrebu za daljim bezbednosnim studijama koje ispituju dugoročne efekte veštačkih zaslađivača uopšte, a posebno eritritola, na rizik od srčanog i moždanog udara, posebno kod pacijenata sa većim rizikom od KVB“, pišu istraživači u svojim objavljenim knjigama. papir.
Smatra se da su veštački zaslađivači hemijski inertni, ali naučnici otkrivaju da ova niskokalorična jedinjenja nisu nužno slobodna od zdravstvenih posledica.
Iako je prirodno prisutan u vrlo malim količinama u voću i povrću, nivoi zaslađivača poput eritritola mogu biti 1.000 puta veći u prerađenoj hrani.
Istraživanja pokazuju da veštački zaslađivači mogu da pokvare mikrobe u našim crevima na način koji dovodi do povećanja telesne težine i dijabetesa, i može povećati rizik od razvoja raka.
Deo problema je u tome što veštački zaslađivači imaju manje kalorija od šećera koje zamenjuju – a to može pomoći nekim ljudima da smanje unos – oni imaju slađi ukus i podstiču naša tela da žele još više slatkog ukusa.
„U toku je diskusija o bezbednosti zaslađivača – delimično zato što neke studije pokazuju povećan rizik od hroničnih bolesti među onima koji konzumiraju zaslađivače, posebno u bezalkoholnim pićima“, objašnjava Gunter Kuhnle, profesor ishrane i nauke o hrani na Univerzitetu u Čitanje u Velikoj Britaniji.
Ova nova studija otkrila je vezu između nivoa eritritola u krvi i budućeg rizika od srčanog ili moždanog udara – asocijacija koja se takođe pojavila u dve druge kohorte od skoro 3.000 ljudi, zajedno, iz SAD i Danske.
Ovo je navelo Hazena i njegove kolege da istraže potencijalne mehanizme pomoću kojih bi eritritol mogao povećati rizik, uz laboratorijske studije koje su koristile uzorke krvi male grupe od osam zdravih dobrovoljaca.
Nivo eritritola u krvi dostigao je vrhunac i ostao visok dva do tri dana nakon što su volonteri popili piće zaslađeno eritritolom, pre nego što su se vratili u normalu. Dodavanje eritritola u uzorke pune krvi takođe je povećalo lepljivost krvi i druge mere povezane sa zgrušavanjem krvi, sa sličnim efektima uočenim u studijama na životinjama.
To na neki način pokazuje kako konzumiranje visokih nivoa veštačkih zaslađivača može izazvati niz promena u krvi koje mogu dovesti do kardiovaskularnog događaja.
„[T]ov rad efektivno prikazuje više delova ubodne testere koji istražuju efekte eritritola“, kaže dijetetičar sa Univerziteta Aston Duane Mellor.
Ali on kaže da studija ne isključuje druge izvore eritritola u krvi, koji se takođe mogu napraviti od drugih šećera u našim telima, posebno ako jedemo puno, a malo se krećemo.
Količina dodatog eritritola koju su dobrovoljci konzumirali takođe je bila znatno veća od količina dozvoljenih u pićima kupljenim u prodavnici u Velikoj Britaniji. Ali autori studije tvrde da njihova odabrana količina odražava dnevni unos nekih Amerikanaca.
Regulatorne agencije su upozorene na potencijalne zdravstvene rizike od veštačkih zaslađivača; njihov posao je da shvate koji nivoi aditiva za hranu su bezbedni za konzumiranje na osnovu dostupnih dokaza.
Samo prošle godine, studija koja je uključivala više od 100.000 dobrovoljaca iz Francuske je označila povećan rizik od srčanih bolesti sa većim unosom veštačkih zaslađivača ishranom, što su učesnici svakodnevno beležili.
Opservacijske studije poput ove bolje odražavaju uobičajenu ishranu ljudi, ali nisu bez svojih nedostataka. Izazov je probiranje mnogih drugih faktora načina života koji takođe utiču na zdravlje srca na velike načine, kao što je fizička aktivnost, i pokušaj da se izoluju mogući efekti jedne određene namirnice ili aditiva u ishrani iz čitave ishrane.
Epidemiolog za ishranu Nita Forouhi sa Univerziteta u Kembridžu kaže da najnovija studija proširuje prethodna istraživanja o potencijalnoj štetnosti veštačkih zaslađivača po zdravlje i da njeni nalazi zahtevaju dalju istragu.
Međutim, pošto su ljudi u studiji već imali mnogo kardiovaskularnih faktora rizika, teško je generalizovati nalaze studije na zdravu populaciju. Tri četvrtine učesnika studije imalo je visok krvni pritisak ili bolest koronarnih arterija, a jedna petina dijabetes.
Dok ne saznamo više o dugoročnim zdravstvenim efektima eritritola i drugih veštačkih zaslađivača, verovatno je najbolje da se držimo onoga što znamo da je dobro za naše opšte zdravlje: da smanjimo unos šećera smanjenjem zaslađenih pića i visoko prerađene hrane. sorte.
„Pojedinačni veštački zaslađivači trenutno nisu prijavljeni, što otežava njihovo praćenje, kao i ograničava mogućnost lakog istraživanja njihovog uticaja na zdravlje“, kaže Forouhi.