Za neke, obrezivanje je verski ili kulturni čin. Za druge, to je zdravstvena odluka. Ipak, čak i među medicinskim stručnjacima, ne slažu se svi oko toga da li uklanjanje kožice muške osobe ima stvarne kliničke koristi.
Mala nova studija u kojoj je učestvovalo 11 dece u Sjedinjenim Državama pronašla je dokaze da uklanjanje kože koja prekriva vrh penisa može promeniti brojnost i sastav bakterijskih i gljivičnih zajednica koje tamo prirodno žive.
Ali šta bi to zapravo značilo u praksi?
Neke od bakterijskih zajednica koje su se smanjile nakon obrezivanja povezane su sa upalom i polno prenosivim infekcijama (SPI) u drugim istraživanjima. To uslovno implicira da obrezivanje može smanjiti osetljivost osobe na SPI ograničavanjem upale u tkivima penisa i virusnih meta na koži.
Mikrobiom je nova granica u naučnim istraživanjima, i dok dobijamo bolju predstavu o tome kako mikrobi koji zauzimaju naša tela mogu uticati na naše zdravlje, mikrobiom penisa nije ni približno tako dobro proučen kao, recimo, creva, ili čak vaginalni mikrobiom.
Do danas postoje ograničeni podaci i nedostatak kontrolisanih studija o obrezovanju iz kojih bi se mogli izvući bilo kakvi zaključci. Naročito kada uzmete u obzir prethodne studije sa nultim rezultatima, koji se obično zanemaruju.
Teorija da obrezivanje štiti od polno prenosivih infekcija je u opticaju najmanje od 1800-ih, kada je naučnik po imenu Džonatan Hačinson tvrdio da su obrezani Jevreji u Londonu bili zaštićeniji od sifilisa nego neobrezane zajednice.
Drugi naučnici tog vremena, međutim, tvrdili su da je Hačinson prebrzo donosio zaključke. Korelacija, upozorili su, nije jednaka uzročno-posledičnoj vezi. Mogli bi postojati i drugi zbunjujući faktori koji utiču na ovu statističku vezu.
Danas je ta ista debata i dalje u punom jeku, i obe strane misle da su više naučne i zasnovane na dokazima od one druge.
Desetine opservacionih studija i nekoliko randomizovanih kliničkih ispitivanja tokom godina su pronašli dokaze koji sugerišu da obrezivanje može zaštititi pojedince od nekih SPI, barem u određenoj meri.
Meta-analize zasnovane na globalnim podacima, na primer, otkrile su da je obrezivanje povezano sa smanjenjem bakterijskih infekcija, poput sifilisa, ili virusnih infekcija, poput genitalnog herpesa ili herpes simpleks virusa tipa 2.
U 2020, dve studije su pronašle dokaze da obrezane odrasle osobe imaju drugačiji mikrobiom penisa od onih koji nisu obrezani, a pokazalo se da to donekle štiti bivšu grupu od širenja bakterijske vaginoze ili zaraze virusom humane imunodeficijencije (HIV/SIDA).
Rezultati oko HIV-a su posebno sporni.
Na osnovu opservacionih podataka prikupljenih u Južnoj Africi, istraživači su tvrdili da bi obrezivanje moglo biti efikasnije za prenošenje HIV-a među heteroseksualcima „ekvivalentno onome što bi postigla visokoefikasna vakcina“ (da je postojala).
Takvi zaključci su zasnovani na rezultatima iz tri velika, randomizirana kontrolisana ispitivanja sprovedena u Africi među odraslim muškarcima koji su pokazali da bi obrezivanje moglo smanjiti rizik od zaraze HIV-om za 50 do 60 procenata.
Iako to zvuči neverovatno (i, neki suprotstavljaju, očigledno precenjeno), druge studije osporavaju pojmove o vezi između HIV infekcije i obrezivanja. U oktobru 2022., studija je ponovo ispitala statistiku koja stoji iza muškog obrezivanja i prevalencije HIV-a među šest afričkih nacija, ali nije pronađena nikakva veza.
„Studija dovodi u pitanje trenutnu strategiju velikih kampanja dobrovoljnog medicinskog obrezivanja muškaraca (VMMC) za kontrolu epidemije HIV-a. Ove kampanje takođe postavljaju niz etičkih pitanja“, tvrde autori te studije.
U Africi je obrezivanje izuzetno uobičajeno i široko rasprostranjeno. Iako su slučajevi uglavnom iz kulturoloških razloga, takođe je bilo napora da se uvede ova praksa kao način da se zaustavi širenje HIV-a.
Godine 2000. naučnici su predložili da obrezivanje štiti od upale i HIV infekcije promenom mikrobioma penisa.
Nedavna studija na 11 dece je prva te vrste koja pokazuje da promene u mikrobiomu mogu uslediti nakon obrezivanja. Koliko god rezultati bili intrigantni, mala veličina uzorka i činjenica da ne dokazuje uzročnu posledicu dovoljan su razlog da ostanete pomalo skeptični.
Naravno, može biti tačno da uklanjanje prepucijuma menja mikrobiom penisa. Ali kako te promene utiču na infekciju, još uvek nije jasno. Neke promene mogu biti dobre za zdravlje. Drugi bi mu mogli naškoditi.
U Danskoj, na primer, studija zasnovana na populaciji koja je trajala tri decenije nije pronašla dokaze da je obrezivanje u detinjstvu ili detinjstvu zaštićeno od HIV-a ili drugih SPI. U stvari, u ovoj konkretnoj studiji, obrezivanje je zapravo bilo povezano sa višim stopama STI u celini, posebno za genitalne bradavice i sifilis.
Mnoge dosadašnje studije o obrezovanju sprovedene su među heteroseksualnim odraslim muškarcima u zemljama u razvoju. Ostaje nejasno da li se ovi rezultati prenose na druge delove sveta ili na gej ili kueer osobe. Brojni su faktori koji utiču na ljudsko zdravlje i mnogi drugi koji kontrolišu širenje bakterija i virusa.
Ipak, 2007. godine, Američka američka akademija za pedijatriju pregledala je literaturu o obrezovanju i tvrdila da „trenutni dokazi ukazuju na to da zdravstvene koristi od obrezivanja novorođenčeta muškog pola nadmašuju rizike“.
Poređenja radi, zvaničnici američkih centara za kontrolu i prevenciju bolesti priznaju da obrezivanje može delimično da zaštiti od HIV-a, ali u isto vreme tvrde da ne postoje rigorozni dokazi koji ukazuju na to da obrezivanje muškaraca može da smanji prenos HIV-a među gej i kueer zajednicom.
Bez snažnijih kliničkih studija obrezivanja, mikrobioma penisa i polno prenosivih infekcija, dokazi će ostati duboko konfliktni i za roditelje i za stručnjake.
