Poznato je da konzumiranje kanabisa privremeno utiče na pamćenje osobe, što otežava zadržavanje i pamćenje novih informacija. Ali kako se mozak dugoročno nosi sa kanabisom, manje je jasno.
Višedecenijsko istraživanje na više od 5.000 muškaraca u Danskoj sada je otkrilo „nema značajnih štetnih efekata upotrebe kanabisa na kognitivni pad u vezi sa starenjem“.
Nalazi su u suprotnosti sa onim što je pronađeno za istoriju pušenja ili prekomerne upotrebe alkohola, a oba su povezana sa bržim kognitivnim padom. Iako je potrebno više istraživanja, posebno među teškim, kontinuiranim korisnicima kanabisa, ovi početni podaci su pozitivan znak.
U novoj studiji, istraživači sa Univerziteta u Kopenhagenu izmerili su kognitivni pad pomoću testa inteligencije danske regrutne komisije, koji je obavezan za muškarce između 18 i 26 godina. 53 godine nakon njihovog prvog pokreta.
U nastavku, učesnici su upitani da li su trenutno koristili ili su ikada koristili kanabis. Oko 40 odsto je prijavilo da je bar jednom probalo kanabis. Otprilike 10 procenata je reklo da su bili česti korisnici – najmanje dva puta nedeljno – manje od jedne decenije. Skoro 12 procenata su bili česti korisnici kanabisa deceniju ili duže.
Čak i kada se uzmu u obzir drugi faktori koji mogu doprineti nižim rezultatima IK-a, kao što su nivo obrazovanja, pušenje duvana ili opijanje, modeli su otkrili značajno manji pad kognitivnih sposobnosti među korisnicima kanabisa u poređenju sa onima koji ne koriste.
Konkretno, pad IK-a za korisnike kanabisa bio je 1,3 poena manji.
To je skromna razlika koja „možda nema klinički značaj“, upozoravaju autori. Međutim, nedavne studije su otkrile da niske doze THC-a mogu pokazati zaštitne efekte na moždanu funkciju starijih miševa.
Kod ljudi, rana istraživanja sugerišu da bi kanabis čak mogao da pojača moždane funkcije višeg reda ili da zaštiti od nekih neurodegenerativnih bolesti, poput Alchajmerove bolesti.
„Među korisnicima kanabisa nije pronađena značajna povezanost sa kognitivnim padom ni za doba početka upotrebe kanabisa niti za čestu upotrebu kanabisa“, objašnjavaju autori trenutne studije, koju vodi naučnica za javno zdravlje Kirstine Maarup Høeg.
„Potrebne su dalje studije kako bi se istražilo da li ovi nalazi odražavaju da nema štetnih efekata na kognitivni pad ili da su efekti kanabisa privremeni i nestaju nakon dužeg vremenskog perioda.
Podaci iz Danske uzimaju u obzir samo muškarce, ali rezultati se slažu sa nekoliko drugih studija iz drugih delova sveta.
Studija iz Australije iz 2016. godine, na primer, nije pronašla vezu između kognitivnog pada i upotrebe kanabisa kod muškaraca i žena srednjih godina.
Druge analize su, međutim, pokazale vezu između upotrebe kanabisa i kognitivnog pada, iako su ove studije razmatrale trenutne korisnike, a ne ranije.
U danskoj studiji, oko 92 procenta korisnika kanabisa nije koristilo kanabis u godini pre naknadnog IK testa, tako da se rezultati možda neće odnositi na one koji nastavljaju da često koriste kanabis u kasnijem životu.
„Nekoliko studija sugeriše da se negativni efekti kanabisa na kognitivne funkcije mogu preokrenuti produženom apstinencijom“, objašnjavaju istraživači.
„Neželjeni efekti nisu bili očigledni nakon tri meseca trajne apstinencije, čak ni kod bivših teških korisnika, što ukazuje da česta upotreba kanabisa ne može izazvati nepovratnu štetu.
Kanabis je postao jedan od najpopularnijih rekreativnih droga na svetu, a ipak zbog svog pravnog statusa u mnogim zemljama širom sveta, naučnici znaju vrlo malo o dugoročnim efektima ove biljke na zdravlje.
Studije poput ove mogu pomoći u informisanju i edukaciji korisnika o nekim efektima sa kojima bi se mogli suočiti od kanabisa na putu.
