Ljudi sa multiplom sklerozom (MS) daleko su manje skloni od onih bez stanja da imaju molekularna obeležja Alchajmerove bolesti, prema novom istraživanju Medicinskog fakulteta Univerziteta Vašington u Sent Luisu.
Ovo otkriće sugeriše novi put istraživanja kroz koji će se tražiti tretmani za Alchajmerovu bolest, rekao je Matthev Brier, MD Ph.D., docent neurologije i radiologije i prvi autor studije.
„Naši nalazi impliciraju da neka komponenta biologije multiple skleroze, ili genetike pacijenata sa MS, štiti od Alchajmerove bolesti“, rekao je Brier. „Ako bismo mogli da identifikujemo koji aspekt je zaštitni i primenimo ga na kontrolisan način, to bi moglo da informiše o terapijskim strategijama za Alchajmerovu bolest.“
Studija, primer kliničkih zapažanja koja direktno utiču na istraživanje, objavljena je u Annals of Neurologi.
Saradnja između stručnjaka VashU Medicine za Alchajmerovu bolest i MS, istragu je pokrenula sumnja da je Brierova mentorka i saradnica, Anne Cross, MD, razvila tokom decenija lečenja pacijenata sa MS, imunološki posredovanom bolešću koja napada centralni nervni sistem. Iako su njeni pacijenti živeli dovoljno dugo da bi bili u opasnosti od Alchajmerove bolesti ili su imali porodičnu istoriju neurodegenerativne bolesti, oni nisu razvijali bolest.
„Primetio sam da nisam mogao da pronađem nijednog svog pacijenta sa MS-om koji je imao tipičnu Alchajmerovu bolest“, rekao je Kros, Menni i Rozalin Rozental i dr Džon Troter, predsednik MS centra za neuroimunologiju.
„Ako bi imali kognitivne probleme, poslao bih ih specijalistima za pamćenje i starenje ovde u VashU Medicine na procenu Alchajmerove bolesti, a ti lekari bi se uvek vraćali i govorili mi: ‘Ne, ovo nije zbog Alchajmerove bolesti’.
Kognitivno oštećenje uzrokovano MS može se pomešati sa simptomima Alchajmerove bolesti; Alchajmerova bolest se može potvrditi krvnim i drugim biološkim testovima.
Da bi potvrdio Krosovo zapažanje, istraživački tim je koristio novi test krvi koji je odobrila FDA, a koji su razvili istraživači VashU Medicine. Poznat kao PrecivitiAD2, test krvi je veoma efikasan u predviđanju prisustva amiloidnih plakova u mozgu. Takvi plakovi su pokazatelj Alchajmerove bolesti i ranije su se mogli potvrditi samo skeniranjem mozga ili kičmenim udarcima.
Brier, Cross i njihove kolege su regrutovali 100 pacijenata sa MS da uzmu test krvi, od kojih je 11 takođe podvrgnuto PET skeniranju na Institutu za radiologiju Mallinckrodt kompanije VashU Medicine. Njihovi rezultati su upoređeni sa rezultatima kontrolne grupe od 300 pojedinaca koji nisu imali MS, ali su bili slični onima sa MS po godinama, genetskom riziku za Alchajmerovu bolest i kognitivnom padu.
„Otkrili smo da je 50% manje pacijenata sa MS imalo amiloidnu patologiju u poređenju sa njihovim vršnjacima, na osnovu ovog testa krvi“, rekao je Brier. Ovaj nalaz je podržao Krosovo zapažanje da se čini da je manja verovatnoća da će se Alchajmerova bolest razviti među onima sa MS.
Nije jasno kako je akumulacija amiloida povezana sa kognitivnim oštećenjem tipičnim za Alchajmerovu bolest, ali se generalno shvata da je akumulacija plakova prvi događaj u biološkoj kaskadi koji dovodi do kognitivnog pada.
Istraživači su takođe otkrili da što je pacijentova istorija MS tipičnija, u smislu starosti početka, težine i ukupne progresije bolesti, manja je verovatnoća da će imati akumulaciju amiloidnog plaka u mozgu tog pacijenta u poređenju sa onima sa atipičnim prikazima MS. Ovo sugeriše da postoji nešto u prirodi same MS koja štiti od Alchajmerove bolesti, koju Brier i Kros planiraju da istraže.
Pacijenti sa MS generalno imaju višestruke napade bolesti tokom svog života. Tokom ovih napada, imuni sistem napada centralni nervni sistem, uključujući i mozak. Moguće je da ova imunološka aktivnost takođe smanjuje amiloidne plakove, rekli su istraživači.
„Možda kada se razvijala amiloidna patologija Alchajmerove bolesti, pacijenti sa MS-om su imali određeni stepen upale u mozgu koji je bio podstaknut njihovim imunološkim odgovorima“, rekao je Brier. Pozivajući se na rad koautora Dejvida M. Holcmana, doktora medicine, uvaženog profesora neurologije Barbare Barton i Rubena M. Morisa III, Brier je primetio da se pokazalo da se aktivirana mikroglija, koja je deo imunološkog odgovora mozga kod MS, čisti amiloid iz mozga na životinjskim modelima.
Brier i Cross su započeli sledeće korake ovog istraživanja, kako da otkriju moguću ljudsku genetiku, kao i da testiraju razvoj amiloidnog plaka na životinjskim modelima koji predstavljaju MS.
