Okruženje prirodom čini čuda za naša tela, od boljeg mentalnog zdravlja do zdravijeg srca i snažnijeg razvoja imunog sistema. Toliko da neki lekari bukvalno prepisuju prirodu kao lek.
Novo istraživanje je možda pronašlo potencijalno objašnjenje za neke od ovih prednosti: ljudi koji žive u područjima okruženim prirodom imaju tendenciju da imaju mlađe biološke dobi.
„Ova studija je bila pokušaj da se kvantifikuju korisni uticaji zelenih površina na ćelijskom nivou i stepen do kojeg zeleni prostor može pomoći da se nadoknadi šteta po životnu sredinu“, kaže socijalni ekolog Aaron Hipp sa Državnog univerziteta Severne Karoline.
Ispitujući 7.827 ljudi i njihovo kućno okruženje, istraživači su otkrili da oni koji žive u oblastima ispunjenim više parkova, vrtova, drveća i druge vegetacije imaju duže telomere – region u sekvencama DNK povezan sa dugovečnosti.
„To je bilo tačno bez obzira na rasu, ekonomski status, da li su bili pijanci ili pušači“, objašnjava Hip.
Telomere su ponavljajući delovi DNK koji se nalaze na krajevima svakog od naših 46 hromozoma, sprečavajući genetski molekul da se rasplete poput plastičnih krajeva pertle.
Svaki put kada se ćelija deli, telomeri unutar njih postaju kraći, sve dok ćelija više ne može da deli svoj genetski materijal i njena ćelijska linija ne izumre.
„Ovo čini telomere važnim markerima biološke starosti, ili koliko su naše ćelije istrošene“, objašnjava geoprostorni analitičar Univerziteta u Edinburgu Skot Ogletri.
„Znamo da mnoge varijable – kao što je stres – mogu uticati na to koliko brzo se naše telomere troše.“
Poznato je da zelene površine ublažavaju stres na mnogo načina. Biljke pomažu u zaštiti i izolaciji od okoline, održavajući naše okruženje do nekoliko stepeni hladnijim tokom toplotnih talasa. Oni smanjuju zagađenje vazduha i buku.
Zelene površine podstiču fizičku aktivnost i društvene interakcije i povezane su sa manjim rizikom od kriminala.
Ipak, u isto vreme učimo koliko se naši umovi i tela suštinski oslanjaju na prirodni svet, postali smo odvojeniji od njega nego ikada, u percepciji kao i u našoj fizičkoj stvarnosti.
Ova nepovezanost je verovatno doprinela propadanju prirodnog sveta oko nas (šesto masovno izumiranje), jer smo izgubili svest o tome kakav bi svet oko nas trebalo da bude – situacija povezana sa fenomenom sindroma promene osnovne linije.
Iako ovaj fenomen može ponuditi određenu psihološku zaštitu u kratkom roku, on je takođe opasan za naše buduće zdravlje, a studije poput ove sada pokazuju neposredne uticaje odvajanja od prirode i na naše zdravlje.
„Uzimajući u obzir prosečnu stopu iscrpljivanja u uzorku, zeleni prostor bi mogao da smanji biološku starost osobe za 2,2 do 2,6 godina“, izračunali su Ogletri i njegove kolege.
Naravno, moćne prednosti prirode deluju samo do određene tačke. Kada je tim uzeo u obzir faktore rizika kao što je zagađenje vazduha, pozitivni uticaji zelenih površina su nestali.
Njihova studija je takođe istakla uticaje rasnih nejednakosti na ograničavanje pristupa ljudi zelenim površinama. Belci koji nisu iz Španije u studiji živeli su u najzelenijim oblastima, koje su uglavnom imale nižu rasnu/etničku raznolikost.
Štaviše, uticaji nisu tako jasni kada se razmatraju same žene, što sugeriše da dodatni rizici od bolesti ili dodatni društveni stres mogu igrati veću ulogu na dužini njihovih telomera.
Istraživači sumnjaju da stres koji doprinose ovi drugi faktori može nadmašiti prednosti zelenih površina.
„Zeleni prostor je izuzetno dragocen za zajednicu, ali nije dovoljan da sam prevaziđe sistemski rasizam i efekte ekonomske segregacije i izazove ekološke pravde“, kaže Hip.
„Ova studija pokreće ideju da je stvaranje zelenog prostora u zajednici važno, ali je jednako ključno – ili još važnije – za nas da se pozabavimo štetama po životnu sredinu, posebno onima koje su vezane za sistemski rasizam.“
Međutim, čak i ako vašem komšiluku nedostaje zelenih površina, svi možemo da pronađemo načine da pokušamo da se ponovo povežemo sa prirodom – čak i ako samo primećujemo bube oko vaše kuće ili osnivanjem bašte na vašem balkonu.