Sindrom poznat kao akutni mlohavi mijelitis (AFM), koji je izazvao paralizu kod dece širom Sjedinjenih Država, nestao je skoro jednako misteriozno kao što se i pojavio. Lekari su prvi put identifikovali ovaj sindrom 2014. godine kada su uočili neobjašnjivu slabost mišića i paralizu udova kod dece. Retrospektivno, zabeleženi su sporadični slučajevi još od 2009. godine, prema dr Kevinu Mesakaru iz Dečje bolnice u Koloradu.
AFM je pokazao uznemirujući obrazac javljanja, sa naglim porastom slučajeva 2014., 2016. i 2018. godine, dok su u neparnim godinama beleženi samo pojedinačni slučajevi. Ovaj obrazac prekinut je 2020. godine, verovatno zbog mera preduzetih u borbi protiv COVID-19, koje su ograničile širenje virusa odgovornog za AFM.
Prošle godine, Centri za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) zabeležili su samo 18 slučajeva AFM, što je značajan pad u odnosu na 238 slučajeva zabeleženih 2018. godine. U Koloradu su, od vrhunca sa 17 slučajeva 2018. godine, beleženi između nula i četiri slučaja godišnje.
Sve veći broj dokaza ukazuje na vezu između AFM-a i infekcije enterovirusom D68 (EV-D68). Iako ovaj virus obično izaziva simptome slične prehladi, može inficirati kičmenu moždinu i izazvati slabost mišića i paralizu kod malog broja dece. Naučnici istražuju da li se virus promenio, da li imuni sistem dece reaguje drugačije, ili je neki drugi faktor doprineo ovom fenomenu.
Nema leka za AFM, a oporavak obolelih varira. Lidija Pilarovski, jedna od prvih žrtava AFM-a 2014. godine, radila je sa terapeutima kako bi naučila kako da se nosi sa paralizom. Uz pomoć kreativnih rešenja, poput skijanja sa rukom u remenu, Lidija je uspela da pronađe načine kako da obavlja aktivnosti koje voli, uprkos ograničenjima.
Iako se čini da je AFM trenutno u opadanju, istraživači nastavljaju da tragaju za odgovorima. Jedna teorija sugeriše da je nova varijanta EV-D68, koja se pojavila početkom 2010-ih, izazvala paralizu u retkim slučajevima. U laboratorijama se upoređuju različiti sojevi EV-D68 kako bi se utvrdilo da li specifične mutacije mogu biti uzrok paralize.
Druga teorija sugeriše da je EV-D68 oduvek mogao da izazove paralizu u retkim slučajevima, ali da je ovo povezano sa drugim sindromima koji izazivaju slične simptome, zbog čega možda nije odmah prepoznat kao uzročnik.
Naglo povlačenje AFM-a moglo bi se objasniti merama za sprečavanje širenja virusa tokom pandemije, ili činjenicom da je dovoljno ljudi steklo imunitet na varijantu EV-D68 koja je izazivala paralizu.
Iako su pitanja ostala bez odgovora, naučnici su napravili značajan napredak. Trenutno su u toku istraživanja lečenja zasnovanog na antitelima za EV-D68, a nekoliko potencijalnih vakcina se bliži fazi kliničkih ispitivanja. Lidija Pilarovski se nada da će istraživači uspeti da otkriju više o uzrocima AFM-a kako bi se slične situacije sprečile u budućnosti.
„Mislim da dok odrastaš, imaš te unapred stvorene ideje o tome kako će tvoj život izgledati,“ rekla je Lidija. „Za mene je to bilo prihvatanje nepoznatog.“
