Mikrobi koji žive u našim crevima izlučuju supstancu koja bi mogla da nam pomogne u zaštiti od prekomernog povećanja telesne težine, prema zapažanjima kod miševa.
Jedinjenje dobijeno od bakterija može objasniti zašto rano izlaganje antibioticima može igrati ulogu u gojaznosti u detinjstvu, stanju koje raste u globalu.
Biohemičar sa Univerziteta Vanderbilt Catherine Shelton i kolege otkrili su ovo dajući mladim miševima ishranu sa visokim ili niskim sadržajem masti, sa ili bez izlaganja antibioticima. Miševi koji su dobijali samo penicilinske antibiotike nisu dobili na težini, ali oni koji su takođe bili na dijeti sa visokim sadržajem masti jeste.
Uzorkovanjem obilja crevnih bakterija u ovim laboratorijskim životinjama, tim je uspeo da identifikuje pad bakterija Lactobacillus kod miševa koji su dobijali na težini koji su bili izloženi antibioticima.
Prethodna istraživanja povezala su poremećaje u mikrobiomu creva sa smanjenjem regulatornog proteina PPAR-γ2, za koji se zna da je uključen u obradu masti u crevima. Šelton i tim su primetili isto smanjenje ćelija miša koje oblažu njihova creva. Ovo bi se moglo preokrenuti kada su ćelije inokulisane sa Lactobacillusom, što im je omogućilo da identifikuju molekul koji proizvodi bakterija nazvana fenilmlečna kiselina.
Jedinjenje stupa u interakciju sa PPAR-i2 receptorom u ćelijama creva koji igra ulogu u prenosu lipida iz digestivnog trakta. Tim je pokazao da fenilmlečna kiselina zaista blokira lučenje masti u epitelnim ćelijama creva.
„Nedostatak ovog mikroba i njegovog metabolita menja način na koji epitelne ćelije creva pakuju masti, tako da ćelije stavljaju više masti u cirkulaciju“, objašnjava mikrobiolog sa Univerziteta Vanderbilt Marijana Bajndlos.
„Fenilmlečna kiselina je metabolit koji normalno govori epitelnim ćelijama da ne pakuju i ne luče toliko masti. Kada epitelne ćelije izgube taj signal iz mikrobiote, počinju da se ponašaju drugačije, a miševi postaju deblji.“
Tako su istraživači dali mladim miševima fenilmlečnu kiselinu i, sasvim sigurno, ona ih je zaštitila od metaboličke disfunkcije izazvane kombinacijom ranog izlaganja antibioticima i ishrane sa visokim sadržajem masti.
„Više vrsta bakterija proizvode fenilmlečnu kiselinu, uključujući vrste koje pripadaju porodicama Bifidobacteriaceae i Peptostreptococcaceae“, pišu Šelton i tim u svom radu.
„Zanimljivo je da vidimo smanjenje Bifidobacteriaceae i Peptostreptococcaceae kod miševa koji su hranjeni ishranom sa visokim sadržajem masti i miševa izloženih ishrani sa visokim sadržajem masti i antibioticima, što sugeriše da više vrsta bakterija može doprineti proizvodnji fenil mlečne kiseline u crevima.
Istraživači tek treba da potvrde da je ovaj mehanizam isti kod mladih ljudi, ali mi delimo iste komponente. U stvari, poznato je da bebi izmet sadrži nivoe fenilmlečne kiseline koji se menjaju sa obiljem bifidobakterije.
Laktobacili su bakterije koje se obično koriste u probioticima i nalaze se u fermentisanoj hrani poput kimčija i kombuče.
„Neke kulture podstiču svoju decu da piju fermentisano mleko, tako da možda već nenamerno pružaju ovu zaštitnu „terapeutiku“ svojoj deci“, kaže Bajndlos.
Uz probiotike, održavanje zdrave ishrane sa niskim sadržajem masti može pomoći u ublažavanju uticaja antibiotika na mikrobiome mladih ljudi, sumnjaju istraživači.
