Nakon što se poslednji žar na logorskoj vatri ugasi, ostaje mošusni miris dima. Dahovi tog izrazitog mirisa dima mogu poslužiti kao prijatan podsetnik na prethodnu večer, ali nakon šumskog požara, taj miris dolazi sa stalnim zdravstvenim rizicima.
Dim od šumskog požara je svakako prodorniji od male logorske vatre, a ostaci se mogu zadržati danima, nedeljama i mesecima u kućama i preduzećima. Nedavno istraživanje Elliott Gall-a, vanrednog profesora za mašinstvo i inženjerstvo materijala na Norveškom univerzitetu za nauku i tehnologiju (NTNU), ispitalo je koliko dugo štetne hemikalije koje se nalaze u dimu šumskog požara mogu opstati i najefikasnije načine za njihovo uklanjanje svakodnevnim sredstvima za čišćenje u domaćinstvu.
Šumski požari stvaraju jedinjenja koja se nazivaju policiklični aromatični ugljovodonici (PAH), koja se formiraju u procesu sagorevanja na visokim temperaturama. Ova jedinjenja su veoma toksična.
„Povezani su sa širokim spektrom dugoročnih štetnih posledica po zdravlje kao što su rak, potencijalne komplikacije u trudnoći i bolesti pluća“, rekao je Gall. „Dakle, ako se ova jedinjenja talože ili lepe na površinama, postoje različiti putevi izloženosti kojih ljudi treba da znaju. Do sada, većina ljudi u Portlandu verovatno razmišlja o tome kako da očiste svoj vazduh tokom požara, ali možda neće razmislite o drugim putevima izlaganja nakon što se vazduh razbistri.“
Javne poruke su prilično konzistentne o tome šta treba da se radi tokom požara kako bi se smanjila izloženost dimu – zatvorite prozore i vrata, pokrenite prečistač vazduha i razmislite o nošenju maske – ali poruke su ograničene o tome šta treba da se uradi nakon požara. Galova studija objavljena u Environmental Science & Technologi bavila se akumulacijom i zadržavanjem PAH-a u periodu od četiri meseca na tri različita unutrašnja materijala: staklo, pamuk i filteri za vazduh.
„Pogledali smo ograničen broj materijala i namerno smo uključili neke koji su uobičajeni u zatvorenim okruženjima“, rekao je Gall.
Prvi nalazi su pokazali da su nivoi PAH-a ostali povišeni nedeljama nakon izlaganja. Nakon što su materijali napunjeni PAH-ovima iz dima šumskog požara, bilo je potrebno 37 dana da se PAH smanje za 74% za vazdušne filtere, 81% za pamuk i 88% za staklo. To smanjenje je značajno, ali zahteva vreme i znači povećane zdravstvene rizike usled produžene izloženosti. Međutim, pranje pamučnih materijala samo jednom nakon izlaganja dimu smanjilo je PAH na materijalu za 80%. Korišćenje komercijalnog sredstva za čišćenje stakla na staklenim materijalima kao što su prozori i čaše smanjilo je PAH između 60% i 70%.
Za razliku od stakla i pamuka, filteri za vazduh se ne mogu očistiti i moraju se zameniti nakon ekstremnog događaja dima.
„Čak i ako u njima potencijalno ima još života, tokom vremena PAH-ovi mogu da se odvoje od filtera i da se emituju nazad u vaš prostor“, rekao je Gall. „Iako je to možda spor proces, naša studija pokazuje da razdvajanje PAH-ova iz filtera i drugih materijala napunjenih dimom može dovesti do koncentracije zabrinutosti u vazduhu. I dok se to razdvajanje dešava, kožni kontakt i gutanje PAH-a iz materijala može biti Jedan od primera može biti držanje i pijenje iz čaše koja je bila izložena dimu od požara.“
Gall je rekao da je važno razmotriti efekat rastvora za čišćenje koji su dostupni prosečnoj osobi. Iako nalazi otvaraju i vrata za dodatna pitanja. Kako materijali kao što su suvi zid ili keramika reaguju na čišćenje, na primer? Šta ako pojedinac ima pristup mašini za pranje, ali ne i mašini za sušenje, da li bi PAH i dalje bili svedeni na netoksične nivoe?
Dobra vest je da iako toksična jedinjenja nakon šumskog požara mogu dugo da prežive opipljivi dim, jednostavne tehnike čišćenja u domaćinstvu su efikasne u značajnom smanjenju izloženosti. Gall je rekao da će se buduće studije na ovu temu fokusirati na dodatne površine uobičajene u zatvorenom prostoru i tehnike čišćenja za smanjenje PAH-a, kao i na rad na razumijevanju obima mogućih zdravstvenih uticaja izlaganja.
