Četvrtina ljudi poništava prednosti zdravih obroka uz nezdrave grickalice, što povećava rizik od moždanog udara i kardiovaskularnih bolesti.
Nalazi, koje su danas objavili istraživači sa Škole za životni kurs i populacione nauke i ZOE, objavili su danas u Evropskom časopisu za ishranu, detaljno opisuju navike grickanja 854 osobe iz studije ZOE PREDICT.
Istraživači su otkrili da polovina učesnika ne odgovara zdravlju svojih obroka i grickalica i obrnuto. Ova razlika ima negativan uticaj na zdravstvene mere, kao što su nivoi šećera i masti u krvi, a rešavanje ovoga može biti jednostavna strategija ishrane za poboljšanje zdravlja.
Dr Sara Beri, sa Kraljevskog koledža u Londonu i glavni naučnik u ZOE, rekla je: „S obzirom na to da 95% nas gricka i da skoro četvrtina naših kalorija dolazi od grickalica, zamenjujući nezdrave grickalice kao što su kolačići, čips i kolači zdravim grickalicama poput voća i orašastih plodova je zaista jednostavan način da poboljšate svoje zdravlje.“
Analiza je pokazala da je Velika Britanija nacija grickalica, sa 24% dnevnog energetskog unosa iz grickalica kao što su žitarice, peciva i voće. Prosečan dnevni unos grickalica kod ljudi koji grickaju – 95% kohorte – bio je 2,28 grickalica dnevno, pri čemu je 47% ljudi jelo dve grickalice dnevno, a 29% ljudi jede više od dve.
Suprotno popularnom verovanju, analiza je pokazala da grickanje nije nezdravo – sve dok su grickalice bile zdrave. Ljudi koji su često jeli visokokvalitetne grickalice poput orašastih plodova i svežeg voća imali su veću verovatnoću da imaju zdravu težinu u poređenju sa onima koji uopšte ne grickaju ili onima koji grickaju nezdravu hranu. Analiza je takođe pokazala da grickalice dobrog kvaliteta mogu takođe dovesti do boljeg metaboličkog zdravlja i smanjenja gladi.
Međutim, četvrtina (26%) učesnika je izjavila da jede zdrave glavne obroke i grickalice lošeg kvaliteta. Užine lošeg kvaliteta, kao što su visoko obrađena hrana i slatke poslastice, povezivale su se sa lošijim zdravstvenim markerima i ostavljale ljude da se osećaju gladnim. Nezdrave grickalice su bile povezane sa višim BMI, većom masom visceralne masti i većom koncentracijom triglicerida nakon obroka nakon obroka, što je sve povezano sa metaboličkim bolestima kao što su moždani udar, kardiovaskularne bolesti i gojaznost.
Najpopularnije grickalice koje su konzumirali bili su kolačići, voće, orasi i semenke, sir i puter, kolači i pite i granola ili žitarice. Najveći doprinos unosu kalorija dali su torte i pite (14%), žitarice za doručak (13%), sladoled i smrznuti mlečni deserti (12%), krofne i peciva (12%), slatkiši (11%), kolačići i kolačići (11%), orasi i semenke (11%).
Vreme užine takođe može biti ključno za vaše zdravlje, jer je analiza pokazala da je grickanje posle 21 sat povezano sa lošijim krvnim markerima u poređenju sa svim drugim vremenima užina. Grickalice su u to vreme imale tendenciju da jedu hranu bogatu energijom koja je bila bogata mastima i šećerom.
Dr Kejt Bermingem, sa Kraljevskog koledža u Londonu i viši naučnik u ZOE, rekla je: „Ova studija doprinosi postojećoj literaturi da je kvalitet hrane pokretački faktor u pozitivnim zdravstvenim ishodima iz hrane. Vodimo računa da jedemo uravnoteženu ishranu voća, povrća , proteina i mahunarki je najbolji način da poboljšate svoje zdravlje.“