Toliko našeg zdravlja je vezan za kvalitetan san svake noći, a novi četvoronedeljni eksperiment je otkrio jednostavan način na koji svako može da poboljša kvalitet svog sna: održavajući spavaću sobu dobro provetrenom.
Tim predvođen istraživačima sa Tehničkog univerziteta u Danskoj analizirao je san 29 volontera, koristeći postojeće ventilatore u njihovim spavaćim sobama kako bi varirao brzinu kojom se vazduh kružio preko noći.
Niske, umerene i visoke stope ventilacije su upoređene sa početnom nedeljom kada nije bilo promena u trenutnim navikama učesnika. Kako je stopa ventilacije rasla, kvalitet sna je takođe porastao, a broj buđenja preko noći je opao.
„Objektivno izmeren kvalitet sna je poboljšan kada je brzina ventilacije povećana povećanjem brzine ventilatora“, pišu istraživači u svom objavljenom radu.
Kvalitet sna je procenjen pomoću tragača koji se nose na zglobu, ali su istraživači takođe izvršili mnogo više merenja. Za svaku postavku ventilacije, beležili su koncentraciju ugljen-dioksida (CO2), vlažnost, nivoe čestica (PM) i temperaturu.
Kao što možete očekivati, stope ventilacije su imale značajan uticaj na nivoe CO2 i PM, pri čemu je manja ventilacija značila veće koncentracije u oba slučaja. Tim je takođe primetio da veće stope ventilacije smanjuju vlažnost u spavaćim sobama.
Iako su ranija istraživanja povezivala lošu ventilaciju i loše kognitivne performanse, ova studija nije pokazala nikakvu razliku u kognitivnim sposobnostima ujutru, jer su stope ventilacije u sobama prilagođavane preko noći – verovatno zato što je nivo CO2 ostao ispod određenog praga, tj. istraživači sugerišu.
Istraživači su zainteresovani da sprovedu dalje eksperimente u kojima se bliže ispita odnos između faktora kao što su koncentracija CO2 i vlažnost, u smislu kako utiču na kvalitet sna. Ono što ovi rezultati sugerišu, međutim, jeste da dobro provetrena soba znači bolji noćni san – bez obzira na razloge.
Prethodno istraživanje je takođe povezivalo bolju ventilaciju sa boljim spavanjem, ali u ovoj konkretnoj studiji, tim je želeo da prati ljude u sopstvenim krevetima i promeni uslove ventilacije – putem daljinskog upravljanja – a da učesnici nisu svesni.
To okruženje iz stvarnog sveta daje studiji malo veću težinu, iako ima neka svoja ograničenja – uključujući relativno mali broj učesnika. Istraživači se nadaju da će u budućnosti izvoditi slične eksperimente na većim grupama ljudi, ali u međuvremenu, ako se budite noću, možda biste želeli da pokrenete sopstveni eksperiment i povećate ventilaciju u svojoj spavaćoj sobi.
„Potrebne su dalje studije sa većom populacijom i bolja kontrola uslova u spavaćoj sobi, posebno ventilacije“, pišu istraživači.
