Nauka pokazuje da starenje našeg mozga ne mora da bude u skladu s našim godinama.
Zavisno od zdravlja, načina života i drugih ličnih karakteristika, vaš mozak bi u figurativnom smislu mogao biti mnogo mlađi ili stariji nego vi, piše Prevention , prenosi N1 Hrvatska.
Naučnicu su istražili pokazatelje da naš mozak možda stari brže nego što je optimalno. Evo znakova na koje treba obratiti pažnju:
Finski naučnici objavili su fascinantnu studiju u kojoj su otkrili da vrlo cinični ljudi ne samo da imaju veću stopu kognitivnog pada, već i umiru ranije. Zašto? Stres bi mogao biti krivac; znamo, na primer, da kortizol, hormon stresa, ima vrlo nezdrav efekat na mozak i sprečava vas da jasno razmišljate.
Ako ste ponekad cinični, pokušajte da primetitei kada se takav stav pojavi o nečemu ili nekome i u tim trenucima potrudite se da promenite svoj način razmišljanja.
Svi znamo koliko je teško koncentrisati se kada smo uzbuđeni ili nervozni. Ipak, ako smatrate da vam je veoma teško da budete fokustirani na nešto, možda bi trebalo da razgovarate sa svojim lekarem.
Studija pokazala koliko sati sna je neophodno da bi mozak bio zdraviji Zdravlje 05. feb 2024 1 Zdravlje 05. feb 2024 1 Neurolog upozorava: Jedna vrsta masnoće je posebno opasna za mozak Zdravlje 24. nov 2023 Zdravlje 24. nov 2023
Istraživački tim s Univerziteta Južne Kalifornije otkrio je da je rasejanost znak kognitivnog starenja. Ova osobina može se pojaviti i kod osoba starosti od 30 godina i mogla bi biti jedan od znakova eventualne Alchajmerove bolesti.
To se najčešće događa kod starijih ljudi, ali ako imate problema s fokusiranjem kad ste pod stresom, kognitivno testiranje moglo bi vam pomoći da otkrijete da li imate predispoziciju za kognitivni pad.
Vežbanje mozga, poput slaganja slagalica ili igara, takođe može biti od pomoći u izgradnji veština koncentracije.
Večera s prijateljima može vam doneti puno toga. Međutim, ako ih više puta ispravite bez razloga, to može signalizirati problem. Ako vaši prijatelji pomenu da se vaše ponašanje čini drugačijim, ozbiljno shvatite njihove reči.
“Pacijenti koje vidim i koji imaju problema s pamćenjem obično ne prepoznaju da ga imaju”, kaže Tomas R. Vidik, saradnik Američke akademije za neurologiju koji radi na klinici Elkhart.
On dodaje da su oni uvereni da s njima nije ništa loše. Zbog toga bih rekao da je vrlo važan znak na koji treba obratiti pažnju ono što vam govore prijatelji i porodica. Da li su primetili da imate problema s pamćenjem? Ako jesu, vreme je da dobijete stručno mišljenje.”
To je ključni znak zapažen u nekoliko studija, na primer u studiji starenja Klinike Mejo. Pospanost danju ne samo da znači da vaš mozak ne dobija odgovarajući regenerativni odmor koji mu je potreban noću, već može izazvati fizičke promene mozga povezane sa starenjem, prenosi N1 Zagreb.
“San je zaista važan zaštitnik mozga”, kaže Nil Graf-Redford, profesor neurologije na klinici Mejo.
Istraživanje je pokazalo da apneja za vreme spavanja zapravo može smanjiti hipokampus (koji je ključni deo vašeg mozga koji ima veze s učenjem i pamćenjem).
Apneja za vreme spavanja prouzrokuje nedostatak kiseonika, što može oštetiti mozak, ali istraživanje takođe pokazuje da lečenje apneje za vreme spavanja može vratiti stanje u normalu. Za zdravlje mozga potrebno vam je sedam i po do osam sati dobrog sna svake noći”.
