Morbile su u porastu u Sjedinjenim Državama. U prvom kvartalu ove godine broj slučajeva bio je oko 17 puta veći u proseku u istom periodu u svakoj od četiri godine ranije, prema Centrima za kontrolu i prevenciju bolesti. Polovina zaraženih – uglavnom deca – je hospitalizovana.
Biće još gore, uglavnom zbog toga što sve veći broj roditelja odlučuje da ne vakciniše svoju decu protiv morbila, kao i bolesti poput dečije paralize i pertusisa. Nevakcinisane osobe, ili oni čiji je imunizacioni status nepoznat, čine 80 odsto slučajeva morbila ove godine. Mnogi roditelji su bili pod uticajem poplave dezinformacija koje su izneli političari, voditelji podkasta i uticajne ličnosti na televiziji i društvenim medijima. Ove ličnosti ponavljaju decenijama stare ideje koje narušavaju poverenje u ustanovljenu nauku koja podržava rutinske vakcine za detinjstvo.
Uobičajeno opravdanje je da vakcine nisu neophodne jer bolesti koje sprečavaju nisu mnogo opasne ili suviše retke da bi bile zabrinjavajuće. Cinici optužuju službenike javnog zdravlja i medije da izazivaju strah od morbila čak i kada 19 država prijavljuje slučajeve.
Na primer, u članku objavljenom na veb-stranici Nacionalnog centra za informacije o vakcinama — redovnom izvoru dezinformacija o vakcini — se tvrdi da je ponovni porast zabrinutosti zbog bolesti „nebo pada“ reklama. Nastavilo se da su boginje, zauške, vodene boginje i grip nazvane „politički nekorektnim za dobijanje“.
Morbile ubijaju otprilike dvoje od svakih 1.000 zaražene dece, prema CDC-u. Ako se to čini kao podnošljiv rizik, vredi istaći da će daleko veći deo dece obolele od morbila zahtevati hospitalizaciju zbog upale pluća i drugih ozbiljnih komplikacija. Na svakih 10 slučajeva morbila, jedno dete obolelo od ove bolesti razvije infekciju uha koja može dovesti do trajnog gubitka sluha. Još jedan čudan efekat je da virus morbila može uništiti postojeći imunitet osobe, što znači da će se teže oporavljati od gripa i drugih uobičajenih bolesti.
Vakcine protiv malih boginja su sprečile smrt oko 94 miliona ljudi, uglavnom dece, u poslednjih 50 godina, prema aprilskoj analizi koju je predvodila Svetska zdravstvena organizacija. Zajedno sa imunizacijom protiv poliomijelitisa i drugih bolesti, vakcine su spasile oko 154 miliona života širom sveta.
Neki skeptici tvrde da bolesti koje se mogu sprečiti vakcinom više nisu pretnja jer su postale relativno retke u SAD (Tačno – zbog vakcinacije.) Ovo rezonovanje je navelo glavnog hirurga Floride, Džozefa Ladapa, da kaže roditeljima da mogu da pošalju svoje nevakcinisane deca u školu usred izbijanja morbila u februaru. „Pogledate naslove i pomislili biste da nebo pada“, rekao je Ladapo u emisiji Nevs Nation. „Imuniteta je mnogo.“
Kako ovaj opušten stav ubeđuje roditelje da odbiju vakcinaciju, imunitet zaštitne grupe će pasti, a epidemije će rasti sve veće i brže. Brza epidemija morbila pogodila je nedovoljno vakcinisanu populaciju na Samoi 2019. godine, ubivši 83 osobe u roku od četiri meseca. Hronični nedostatak vakcinacije protiv morbila u Demokratskoj Republici Kongo doveo je do toga da je više od 5.600 ljudi umrlo od ove bolesti u masovnim epidemijama prošle godine.
Od najranijih dana vakcine, kontigent javnosti ih je smatrao lošim jer su neprirodne, u poređenju sa obiljem infekcija i kuga koje je priroda obilato. „Loš“ je redefinisan tokom decenija. Tokom 1800-ih, skeptici protiv vakcina su tvrdili da vakcine protiv malih boginja izazivaju kod ljudi da niču rogovi i da se ponašaju kao zveri.
U skorije vreme, oni okrivljuju vakcine za bolesti koje se kreću od poremećaja pažnje/hiperaktivnosti preko autizma do poremećaja imunog sistema. Studije ne podržavaju tvrdnje. Međutim, skeptici tvrde da njihove tvrdnje ostaju validne jer vakcine nisu adekvatno testirane.
U stvari, vakcine su među najproučavanijim medicinskim intervencijama. Tokom prošlog veka, masovne studije i klinička ispitivanja testirala su vakcine tokom njihovog razvoja i nakon njihove široke upotrebe. Više od 12.000 ljudi učestvovalo je u kliničkim ispitivanjima najnovije vakcine odobrene za prevenciju malih boginja, zauški i rubeole. Tako veliki brojevi omogućavaju istraživačima da otkriju retke rizike, koji predstavljaju veliku zabrinutost jer se vakcine daju milionima zdravih ljudi.
Da bi procenili dugoročne rizike, istraživači pregledaju niz podataka u potrazi za signalima štete. Na primer, danska grupa je analizirala bazu podataka sa više od 657.000 dece i otkrila da oni koji su bili vakcinisani protiv morbila kao bebe nisu imali veću verovatnoću da će kasnije dobiti dijagnozu autizma od onih koji nisu vakcinisani. U drugoj studiji, istraživači su analizirali zapise od 805.000 dece rođene od 1990. do 2001. godine i nisu našli dokaze koji bi potvrdili zabrinutost da bi višestruke vakcinacije mogle da naruše imuni sistem dece.
Bez obzira na to, ljudi koji guraju dezinformacije o vakcinama, poput kandidata Roberta F. Kenedija mlađeg, odbacuju masivne, naučno proverene studije. Na primer, Kenedi tvrdi da su klinička ispitivanja novih vakcina nepouzdana jer se vakcinisana deca ne porede sa placebo grupom koja dobija fiziološki rastvor ili drugu supstancu bez efekta.
Umesto toga, mnoga moderna ispitivanja upoređuju ažurirane vakcine sa starijim. To je zato što je neetično ugrožavati decu dajući im lažnu vakcinu kada je poznat zaštitni efekat imunizacije. U kliničkom ispitivanju vakcina protiv poliomijelitisa iz 1950-ih, 16 dece u placebo grupi umrlo je od dečije paralize, a 34 je bilo paralizovano, rekao je Pol Ofit, direktor Centra za edukaciju o vakcinama u Dečjoj bolnici u Filadelfiji i autor knjige o prvoj vakcini protiv poliomijelitisa.
Nekoliko najprodavanijih knjiga o vakcinama na Amazonu promoviše rizičnu ideju da roditelji treba da preskoče ili odlože vakcine svoje dece. „Sve vakcine u rasporedu CDC-a možda nisu ispravne za svu decu u svakom trenutku“, piše Pol Tomas u svojoj bestseler knjizi „Plan za primenu vakcina“. On potkrepljuje ovo uverenje izjavom da su deca koja su poštovala „moj protokol među najzdravijim na svetu“.
Otkako je knjiga objavljena, Tomasu je privremeno suspendovana medicinska licenca u Oregonu i Vašingtonu. Medicinski odbor Oregona je dokumentovao kako je Tomas ubedio roditelje da preskoče vakcine koje je preporučio CDC, i izvestio da je „sveo do suza“ majku koja se nije složila.
Nekoliko dece pod njegovom brigom obolelo je od pertusisa i rotavirusa, bolesti koje se lako sprečavaju vakcinama, piše odbor. Tomas je preporučio suplemente ribljeg ulja i homeopatiju nevakcinisanom detetu sa dubokom razderoćom glave, umesto hitne vakcine protiv tetanusa. Dečak je razvio teški tetanus, sletevši u bolnicu na skoro dva meseca, gde mu je bila potrebna intubacija, traheotomija i sonda za hranjenje da bi preživeo.
Raspored vakcinacije koji preporučuje CDC je skrojen da zaštiti decu u njihovim najranjivijim tačkama u životu i minimizira neželjene efekte. Kombinovana vakcina protiv malih boginja, zauški i rubeole ne daje se tokom prve godine bebinog života jer antitela koja su privremeno preneta od majke mogu da ometaju imuni odgovor. I pošto neke bebe ne generišu jak odgovor na tu prvu dozu, CDC preporučuje drugu otprilike u vreme kada dete uđe u vrtić jer se boginje i drugi virusi brzo šire u grupnim okruženjima.
Odlaganje doza MMR na mnogo duže može biti nerazumno jer podaci sugerišu da deca vakcinisana sa 10 ili više godina imaju veće šanse za neželjene reakcije, kao što su napadi ili umor.
Oko desetak drugih vakcina ima diskretne vremenske okvire, sa prozorima koji se preklapaju za najbolji odgovor. Studije su pokazale da se MMR vakcine mogu davati bezbedno i efikasno u kombinaciji sa drugim vakcinama.
Kenedi upoređuje generalnog hirurga Floride sa Galileom u uvodu Ladapove nove knjige o prevazilaženju straha u javnom zdravlju. Baš kao što je rimokatolička inkvizicija kaznila poznatog astronoma za promovisanje teorija o univerzumu, Kenedi sugeriše da naučne institucije ugnjetavaju glasove neslaganja o vakcinama iz podlih razloga.
„Progon naučnika i lekara koji se usuđuju da dovode u pitanje savremene ortodoksije nije nova pojava“, piše Kenedi. Njegova potpredsednica, advokat Nikol Šanahan, vodila je kampanju na osnovu ideje da su razgovori o štetnosti vakcina cenzurisani i da CDC i druge savezne agencije kriju podatke zbog korporativnog uticaja.
Tvrdnje poput „ne žele da znate“ nisu nove među anti-vakcinskim skupom, iako je pokret već dugo imao veliki glas. Najslušaniji podkast u SAD, „Iskustvo Džoa Rogana“, redovno uključuje goste koji dovode u sumnju naučni konsenzus. Prošle godine u emisiji, Kenedi je ponovio opovrgnutu tvrdnju da vakcine izazivaju autizam.
Daleko od toga da ignorišu tu zabrinutost, epidemiolozi su je shvatili ozbiljno. Sproveli su više od deset studija u potrazi za vezom između vakcina i autizma, ali više puta nisu našli nijednu. „Ubedljivo smo opovrgli teoriju da su vakcine povezane sa autizmom“, rekao je Gideon Mejerovic-Kac, epidemiolog sa Univerziteta Volongong u Australiji. „Dakle, javna zdravstvena ustanova ima tendenciju da brzo ugasi te razgovore.“
Federalne agencije su transparentne u vezi sa napadima, bolovima u rukama i drugim reakcijama koje vakcine mogu izazvati. A vlada ima program za obeštećenje pojedinaca za čije je povrede naučno utvrđeno da su posledica njih. Otprilike 1–3,5 od svakih milion doza vakcine protiv malih boginja, zauški i rubeole može izazvati alergijsku reakciju opasnu po život; procenjuje se da je životni rizik osobe od smrti od groma čak četiri puta veći.
„Najubedljivija stvar koju mogu da kažem je da moja ćerka ima sve svoje vakcine i da su svi pedijatri i zdravstveni radnici koje poznajem vakcinisali svoju decu“, rekla je Mejerovic-Kac. „Niko to ne bi uradio da misli da postoje ozbiljni rizici.
